Просветни гласник

НОВИ УЏБЕННЦИ ЗА 011ШТУ ИСТОРИЈУ

409

Авраму, Јакову и ЈосиФу н постанку јеврејскога народа, о Нину и Оемирамиди, о Дејоку и причи о постанку медске државе, о детишству Кира и пропасти медске државе, о постанку персијске о Киропедији —, и т. д. Мисир и његова историја исто тако. Према ономе, што се тражи од Историје да представи ученицима, го је овде промашено , и зато овај део овога уцбеника ни по садржини ни по обиму, нема вредности и није за употребу. Чак је од овога издања у неколико боље оно, што је штампано 1888. год., премда би се и па њега могле однети исте замерке, које су учињене овом издању. Одмах да пређемо и на други део, који се изучава у V разреду, дакле, на Грчку. Односно грађе која је ушла у овај део уџбеника, можемо рећи оно исто што смо казали и за Историју Источних Народа. Ми смо срдвњивали издање од 1872 са овим, и нашли смо да је грађа једна иста, истим редом иепричапа, без икаквих значајнијих исправака. Хоћете ли да видите представљене епохе: пелашку и витешку, хоћете ли да видите културу тога доба? То нећете наћи. Место тога неколико речи, па и то по старом причању, још како се говорило пре 30 и више год. Хоћете ли што детаљније да видите о појединим догађајима, које ђак у V разреду треба да зна и да научи, тога нема. Тако на пр. врло је мало речено о Ликурговим установама. Исто то и о Солоновим. 0 Клистену и његовим преображајима у установама Солоновим нема ни помена. Исто тако 0 економским односима, о књижевности и уметности, о науци, философији и архитектури и т. д. или је по где где уметута по која врста или није Нарочита је пажњв обраћена на историју ратова, па и го непотпуно. Ради карактеристике овога уџбеника, хоћу да га поредим са првим уџбеником за Општу Историју, који је штампан српским језиком. 1 ) У том првом уџбенику прича се о узроку ратова између Персијанаца и Грка, па вели: „Грци у Малој Азији покушаше 500. год. пре рођења Христова да збаце са себе јарам персијски и да се уједине са јевропским Грцима-Атињанима. Али овај покушај био је сасвим несрећан. Мала Азија морала се опет нокорити Персијанцима, а Дарије, персијски цар, науми да се освети Атињанима и целој Грчкој, Он пошље к ') Краткое руководство кт, познашв всеаирне истор1е. Оаставш за славлво-сербску мноств учител1> шћмецкоп. лаика ири С. Иетербургскомв Екатеринскомг Институту 1'еоргга Лазаревит-Зорит. СанктиетербургЂ. 1826. года.

њима посланика са заповешћу да му се покоре, но они посланпке убију. Онда он отправи Флоту и велику војску сухим путем; но бура Флоту сатре, а војска буде разбијена пре но што је и ушла у Грчку, 492. до Р. X. После тога пошље Дарије другу Флоту са још већом војском са заповешћу, да код саме Атине на брег изађе О истом догађају у Иловајскога овако се прича: „За владе цара Дарија Хистаспа побуиише се становници богатога града Милета; Атињаци им послаше помоћ. Алн остали Грци не учинише што треба, услед чега је побуна утишана и Персијанци разрушише Милет (500. г. пре Хрвста). Дарије се не заустави на томе, већ по наговору одбеглога Хипија реши се да казни европске Грке. Нарочито се љутио на Атињане, те заповедио беше једном свом служитељу да му сваки дан при ручку спомене о томе, услед чега је слуга увек говорио: «Господару, сети се Атињана а Најзад он пошље у Грчку изасланике са поруком да му донесу земље и воде као знак њихове послушности" и т. д. Као што се види. врло мала разлика у причању, а један уџбеник од другог раставља време од 68 год. Ако се не узме у рачун неколико понравака | (а по где где и неспретно), у погледу стила и имена, онда овај део у овом новом издању не разликује се ни по грађи, ни по обиму, ни по начину предстаЕљања догађаја, од старога нздања 1872. И од овога је одељка боље издање од 1888. год. Осим ових замерака, имамо да замеримо и у изговору појединих имена. Тако на стр. 23. пише Мемфид мс.сто Мемфис Пелоаонез (38) место Пелоаонес (ПеХотс6г'Рг](Год), Пелоа место Пелоас (ПеХоЏ)). Миној, место Минос (М/!г>шд) на стр. 41. Парид место Парис {Псс^сд), Ајант место Ајакс (по латин. Ајах) илп Ајас (по грчком, А1'ид), Ахилеј место Ахилес (А/Меод). На стр. 46. Ајид место Ад (у грчком пише се "Л^дгЈд, а го се се изговара Хадес или скраћено Ад; у осталом та је реч позната и у нашој старој књижевности и&и=идг]д са ш1;а зи1)бспр1:ит), затим Ареј место Арес (Адчјд). На 47. стр. фавне место фауни (Гашшв-ј), Јелисеј место Елисијско аоље [го ^ЕХубшр тгебСог). На имену породице Питије треба означити ради тачности изговора, да је акцентован други слог, јер долази од грчког облика ПиОСи. Врег близу Атине назива Пентелик место Печтеликон (ПеггеЈихоу одод), Сибарид место Сибарис (2г>@сс(>1д), Ефез место Ефес (Еуеаод). Проаилеј, место Проаилеји (Ргору1аеае-агит). Бога весеља или Баха преводилац назива Дионизије (на стр. 68.), мешајући сасвим два различна појма. Бог весеља и вина код старих Грка 1 •) на стр. 34.