Просветни гласник

448

ШКОДСКИ ЛЕТОПИС

Исто би тако требало ограничити оно бесконачно учење граматике (страних језика), у корист што чешћем читању. Јер, као што рекох, читање је најбоља метода за учење страних језика. Тоје, у основи, методакојом се матерњи језик научи. Једини језик који ђаци не могу никад да науче, то је латински, н то баш за то што ту од почеткапа до краја губе своје време учећи граматичке изузетке и појединостп, и иреводећи са матерњега језпка на латински. Данас само семинаристп знају датински, зато што, запостављајући граматичку дресуру, читају латинске иисце. Ко год је један језик учпо читањем, тај га је научио; обратно, нико га није научио, ко га је учио из граматика." Г. Капетановић, проФесор В. Школе, који је био надзорнпк у Чачку, причао ми је да тамошњи наставник немачког језика обраћа тако највећу пажњу на читање, и да је успех одличан. Док по другим местима ђацп одговарају на питања, да ли овај нди онај глагол иде по јакој нди сдабој промени, дотле његови ђаци чптају Хајнеа, илп другог ког писца немачког, и разумеју их. Овога би наставника требало потпомоћи тиме што би му се оставиде сасвим одрешене руке у погдеду граматичких обавеза. Исто бпх то учпнпо и са одличним наставником нстога језпка у другој београдској гимназпјп. А осталнма бих обратио највећу пажњу на ту методу предавања, да по њој предају до крајње границе коју им донуштају програми. 5. 0 цртању, свирању и певању имаћу част реФеровати усмено. Модим Вас, Господине Министре, да примите уверење о мојем најоддичнијем уважењу. 30. јула 1895. год. у Београду. Вогдан Поповић с. Р. проФесор В. Школе

IV. Извештај г. проф. д-ра Јов. Цвеји&а о пиротској гимназији и вишој женокој школи и о алексиначкој и кважевачкој нижој гимназији. Госиодине Министре; Актом Господина Министра просвете од 12. маја о. г., Бр. 7190, одређен сам за изасданика на испиту зредости у пиротској гимназији, за надзорнпка те школе, више женске шкоде у Пироту и нижих гимназија у Адексинцу и Књажевцу. Г.г. директори поменутнх. шкода поднеди су Вам извештаје о току испита и статистичке резултате наставе; мени је част поднети Вам неколико проматрања о општим успесима овнх шкода у научном

погледу и о осталим тачкама, које су поменуте у упутствима за надзорнике средњпх шкода. I 1. Ред је у свима школама, које сам прегледао, био добар, владање ученика одговара васпитним захтевима, какви се код нас могу постављати, и школска адмпнистрација је довољно потпуна и тачна. Поред тих администратпвних дужности дпректор ппротске гимназије се трудио, да ову са свпм оскудну шкоду снабде и потребним училима. Преко тога, директори ових школа нису утицади на метод наставе уопште, нити на обуку у поједпним предметима. Као што је Господину Миннстру познато, оскудпца ове особпне код већине наших управитеља средњих школа није њихов грех. Они су пли сасвим нсви директори, иди се чешће смењују са тих положаја, те им не остаје времена нити се развија воља, да се потпуно одају тим новим дужностима и у њима утврде. Док највиша просветна власт не буде озбиљно настала да директорски иоложаји буду што сталнији и не буде с најве&о.ч иажњом одабирала директоре међу наставницима, не можемо ни иматп оних за управптеље спрсмннх људи, који су у европским гпмназпјама од корисног и великог утицаја на целокупну наставу. Таквп би директори и у нас биди најбољи стални надзорници својих шкода, а садашња контрода бпда би непотребна. 2. У распореду наставника по гимназијама нашао сам нереда, који се одавно повдачи и свеж придолази, и један је знак дезорганизације, која у нашој земљи вдада. Многобројне су врсте ове дезорганизацпје. Многи наставници нису на својим иословима. С те стране је у ииротској гимназији најкарактеристичнији овај сдучај. Два врдо добра наставника, којп су свршидп прпродно-математпчки одсек на Великој школи и положиди проФесорски испит (један из биолошке, други из ФидосоФске групе), предају искључно иди поглавито предмете псторијскоФилолошке групе, један од њих и старосдовенски језик. — У алексиначкој нижој гимназији предавао је историју српску испптани проФесор прпродних наука, који је одлично свршио природно-математички одсек на Великој Шкоди, ади има непоузданога знања из српске историје, које је још непоузданије код његових ученика. У истој нижој гимназији предаје Физичну геограФИју одличан наставник историје опште и класичких језика. Поред свег великог труда, што га је овај наставник удожио, осећа се и у његовим, питањима и у ђачким одговорима, да му је стран предмет, којијеморао