Просветни гласник

Л.ЕТОПИС

449

предавати; његове интерпретацпје места из уџбеника (којем треба објашњења) пнтерпретације су човека, који, не бавивши се дубље о предмету, објашњава питања на свој начин, по својем схватању, које, и кад није нетачно, такво је да узнемирује знадца. — Напослетку у књажевачкој нижој гимназији предаје геометријско цртање проФесор историјско-филолошке струке; није за њега да овај предмет и привремено предаје. Разуме се, да је ово последица рђавог расиореда наставника: у пиротској гимназији (а донекле и у алексиначкој полугимназији) има сувише проФесора са прпродно-математичком спремом, а у књажевачкој нижој гимназији их је мање, но што је потребно. Ннје потребно нп помињати озбиљно Господину Министру, да се таквим распоредом и натеривањем наставника да предају предмете за које се нису спремали, снижава ступањ њихове стручности и изгледа без смисла и подела философског Факултета и подагање проФ. испита по групама. Кодико ди сејош тпме настава у средњим школама понижава ? Међу овим трима школама, које сам прегдедао, има их, у којима је више наставника но што треба и таквих у којима их је мало. _У пиротској гимназији пма сувише наставника. Један од њих носи име резервног иредавача, има четпри часа недељно и замењује друге наставнике, ако су болесни иди на одсуству. Као да је сувише наставннка и у адексиначкој нижој гимназији. У књажевачкој полугимназији је један наставник одавно ободео и његови предмети су између остадих морали бити тако распоређени, да један има 24 часа недељно. На настави се' јако осећају зле стране честог аремештања наставника, нарочито у току школске године. У пиротској гимназији има доста наставника, који су ту од годину дана иди су у току ове школске године били премештени. У алексиначкој нижој гимназији већина наставника је ту од другог семестра ове године. — У вези су са овим честе иромене расиореда ио гимназијама. 3. Еабинети су свих гимназија, које сам прегледао, недовољно снабдевени. Пиротска је гимназија најоскуднија, бољи су кабинети у Адексинцу и Књажевцу. Осим тога пиротска гимназија нема, може се рећи, никакве библиотеке, ни за ђаке ни за проФесоре. Најбоље је у том погледу снабдевена књажевачка нижа гимназија, која, уз довољну књижницу за проФесоре, има и одабрану, депо уређену 1>ачку књижницу, којом рукује наставник српскога језика.

Чини ми се да при одређивању помоћи и снабдевању гимназија учидима није без вредности ово гдедиште. Треба тежити да се све гимназије снабдеју најнотребнијим учидима, и зато ваља сада помагати само овакве (као што је пиротска) иајоскуднпје гимназије; старије гимназије, на које је већ доста утрошено, могу мало и причекати. За ириродњачке кабинете би потребне предмете дужни били скупити из своје окодине наставиицн природних наука. Они би требали да ступају у размену са другим гимназијама, да би своје збирке боље попуниди. Треба да их помогну мањим збиркама, уређеним и детерминисаним, дотични кабинетп Велике Школе. Остало би врдо мадо за наставу потребних предмета, који би се морали набављати (хемикалије, кристалограФска збирка, препарати итд.). Веће суме ваља употребити при снабдевању физичког и географског кабинета (карте, глоб, рељеФИ, слике итд.). Најподеснији начпн, како гимназије учидима треба снабдевати, изнесен је у реФератима изасданика из пређашњих година. Штета је што се по њему није ноступало. Тим начином треба што пре снабдети пиротску гимназију, и то поглавито геограФСким училима и физичким справама; природњачки кабинети су у бољем стању, пошто вредни наставници природних наука у овој гимназији ревносно сабирају природне објекте у својој околини. 4. У овим местима ретке су или никако нема ваљаних приватних књижница, које би и ученицима могде бити приступачне, и ђаци по правилу немају прилике упознати се са још каквом књигом, осим школских. Познат је још низак духовнн ниво- оне средине, у којој се ученици ван шкоде морају кретати. Отуда духовна развијеност ученика по гимназијама у унутрашњости мора стајати испод ступња развијености београдских или (можда) крагујевачких ученика. То се показадо и на исииту зредости у пиротској гимназији. Уверен сам да би се тој невољи у многоме помогдо оснивањем ђачких књижница и ђачких дружина; посдедње би обухватиде само два и .ли три највиша разреда гимназије. Књижнице ђачке стајале би под управом једнога наставника, који би и књиге набављао и раздавао их ђацима на читање. ПроФесорско друштво је, осећајући ту потребу, покренуло ђачку бибдиотеку, која ће јамачно бити од утицаја на општи ниво ученичке спреме. Књиге те ђачке библиотеке (ако се одржи) требало би да, поред других, буду збирка, коју мора имати свака гимназија. Још од већег утицаја на наспоравање образованости код ученика у гимназијама могле би бити