Просветни гласник

450

ђачке дружине. Предлажућп Господину Министру оснивање ових дружина, ја осећам како овај предлог пада у невреме, после непријатних догађаја, који су се у последње време по средњнм школама десили, и у којима је на једном меету била ангажована и таква ђачка дружпна. Оваква би дружина требало да буде непотребна на Великој Школи (и ако она и сад постоји), где могу имати разлога само стручна друштва. До Велике Школе треба у главноме завршити опште образовање, па су и за то ђачка друштва по гимназијама потребна. Рђав правац, ларма и нереди, који су где где и кашто у тим друштвима превлађивали, јесу врло непријатни појави, али су они најчешће знади рђаве школске управе, недовољног утицаја на ђаке и недовољно разумне контроле над њима. Познато је, да је под руководством ваљаних а послу оданих наставника било и таквих ђачких дружина, које су биле само од корисног утицаја на ђачку спрему. Оваква ђачка друштва по гимназијама руководио би наставник, који бп био предан томе послу, а ваљало би увести и сва друга ограничења, којима би се спречили непријатни појави. II Резултатн наставе у гимназијама нису ме могли увек задовољити. II ова, најбоља, интелигенција у унутрашњости Србпје не даје пуне, праве резултате, и ако сви наставници гимназија, које сам походио, врше савесно своју дужност, неки и са оданошћу према послу, којн им је поверен. Једнн узроци тога поменути су у претходним редовима. По упутствима Господина Министра дужан сам поменути и начин, по којем би се то дало исправити. Али је он тако прост и близу памети, да је довољно само подсетити на њега главну иросветну власт: ослободити се свих страних утицаја при разМештају наставника и руководити се објективно, једино школским иотребама, мислити уопште внше о настави, о појединим школама и њнховим потребама, унети тај дух и у проФ. колегије, које се сада о томе (изузев административна и Формална пнтања) по правилу не баве. Овим би било много учињено, али не све. Има рђавих и недовољних резултата, којима је узрок траљава или недовољна спрема, што је Велика Школа кандидатима за наставнике даје. И та. се овлашна спрема осећа на неким наставницима и после много година рада у гимназији. Ту је можда тешко извести реФорму, која поуздано лечи. У осталом, министри просвете су бивали најчешће проФесори Велике ЏЈколе, и ја њима нисам кадар нзнети нових мжш? о нашем највишем просветном

заводу. Једну ствар, која је опште призната, морам поменути: ово престарело уређење натпе школе, из којег је она израсла, ваља што пре изменити.

Да се обазрем и на наставу у појединим школама, у колико она није претходнпм, општим напоменама обухваћена. III Пиротска гимназија и виша женска школа. 1. Исиит зрелости у пиротској гимназпји извршен је тачно по Правилима, и нпје било ннчега што би као неправилност или неуредност ваљадо у записник унети. Једино се пре мога доласка изродио неспоразум између директора и наставника математике око тога, да ли задатке за ппсмеви испит зрелости ваља предати директору, или ови до испита остају код предметног наставнпка. Њнхова мњења су се оснивала на различном тумачењу чл. 7., у вези са чланом 17., тачком г) Правила. За мене је јасно, да све задатке за писмени псппт зрелости ваља предати директору, и тако је одмах по мом доласку учињено. Можда је потребно да Господин Министар објасни ове чланове Правила, како се у будуће не би дешавали оваквп случајеви. Кандидати, којима је зрелост призната, имају најиотребнију претходну спрему за специјалне студије на Факултетима. Што успех није бриљантан, кривпца није до њнх, већ до особитих прилика (оног нереда, који овде одавно влада), у којимаје била ова гимназија п до оскудице свих средстава, којнма се ова иериферијска гимназија одликује. Црви писмени задатак, у којем би се имала видети општа развијеност ученика и спрема из српског језика, одмах ме је обавестпо о слабпм резултатима наставе у овој гнмназији. То исто вреди и за писмепи и усмени испит зрелости из живог језика. Све иоле теже конструкције већина ученика није могла превести, а било је и елементарних, граматичних погрешака. Најбољи је успех био из матсматике п геограФије. Из првог прсдмета је успех зато добар, што су ови кандидати у вишим разредпма гимназнје имали непрекидно једног наставника. Јестаственица се не полаже на испиту зрелостн, и то је, по мом мњењу, мана садашњих Правила. И јестаственица се да у гимназијама тако предавати, да кандидати нспита зрелости буду питани из елемената и општпх, сваком образованом човеку неопходно потребних, погледа. Она у томе има превагу пад неким предметима, који се сада на испиту зрелости полажу. Мислим да је изостављање