Просветни гласник

466

МАДАГАСКАР

јатељства утврдиди савез који ту беху закључили, а већ се појави између њих озбиљна несугласица, која је иретила да поруши њихов једва утврђеии споразум. Идеја, која је руководила њихова зближења, била је подела света. у два дела: Француска да влада на западу, а Русија на истоку. Та идеја не беше јасно Формулисана у уговору, али се о њој довољно дискутовало у разговору између два суверена. Ова затегнутост није дуго трајала. На скоро стиже у Петроград коморник Наполеонов Дарберг и донесе Коленкуру прецизна упутства, а Александру својеручно писмо од Наполеона. Први пут после Тилзита Наполеон се опет дотаче великпх питања. У упутству Наполеон вели Коленкуру: „ Кажите цару да све што он хоИе то хоКу и ја; да се ми не можемо нигде сукобити јер је свет доста велики 1 ), да ја њега не нагоним да испразни Влашку и Молдавпју, а да и он мене не нагони да испразним Пруску. Кажите Румјанцову и цару, даја већ смишљам једну експедицију у Индију за поделу тур. царства и да ћу послати у тој цељи једну војску од 25.000 Руса, 8—10.000 Аустријанаца и 35—40.000 Француза у Азију а одатле уИндију, нема ништа лакше од ове операције. Извесно је да ће у Енглеској дрхтати од страха пре него што ова војска буде на ЕуФрату; реците, да ја знам добро, да, док се до тога дође, треба поделдти турску царевину, али да је с то^а потребно да се састанем с царем. Говорите о томе с Рушјанцовом, пређите с њим карту и ноднеспте ми о томе извешће и ваше заједничке мисли." 2 ) У истом смислу је и писмо цару Александру, писано у Паризу 2. Фебруара 1808. год. Александар га прими из руку Француског посланика и замоли да га чита у његовом присуству. Почпњући читање цар беше озбиљан, затим му се на лицу указиваше све већа радост. Напослетку узвикну: „ УоИа Ае дгаппез сћозез!" и понови више пута: „УоПа с1е 81у1е <1е ТПзИ;!" Дошавши у читању на место где Наполеон вели: „ Данашњи еу догађаји такви да им треба тражити равне у историји..." , цар га читаше сасвим гласно. Прочитавши писмо Александар рече: „Отворено вам кажем ђенерале, ово ми писмо чини велико задовољство, то је говор тилзитски. Цар може рачунати на мене, јер ви знате Да ја нисам никако мењао тон." Дару беше мило што је Наполеон позвао и Аустрију у кооперацију. (Свршиће се) , тУ Ј ) Курсив је наш. 2 ) 8. ТаЉ^асће® А1ехапс1ге I е4 ИароЈеоп с!' аргеа 1епг соггевроДадсе теШЈе 1801.-1812. р. 309.

МАДАГ АСКАР Само 200 морских миља, на псток од југоисточне обале аФричкога контннента лежи Шадагаскар, после Нове Гвинеје, Борнеа и Гренланда највеће острво на свету. Најновији заплет Хова — државе са Француском Републиком, који се и у отворен рат изметнуо, изазвао је живљи интерес према острву далекога индијскога океана, и с тога држимо, да ће ових неколико редака о Мадагаскару нарочито сад добро доћи. Мадагаскар је од аФричке обале одвојен прилично дубоким и брзим каналом мозамбичким, који се простире јужно од екватора од 12.-26. степена ширине, а од 43.—51. степена дужине источно од Гринвича. Док је дакле са севера на југ острво у пречнику велико 1600 км., то са запада на исток пречник му износи само нешто преко 500 км. Укупна површина је 591563 квадр. километра, дакле од прилике толика, колика је Енглеска заједно са Ирландом. Обале теку у опште узев у правој линији, само на северо-западу имају шест усека као фјордови, а осим тога, на северо-истоку и велики Антонгил залив. Сигурних пристаништа има само пет и то: Дијего-Суарец, Вохемар, Мароанцетра, Фулапоан и Таматава; све остало су отворене луке, које нарочито на источној обали врло мало заклањају и бране од превлађујућих, кат-кад врло бурних северо-источних ветрова. Заиадна обала Мадагаскара која је заклоњена од бурних ветрова, има на многим местима коралних спрудова. На источној обали налазе се само усамљени корални слојеви, од којих најмоћнији ? леже на северу између Антонгил-залива и Таматаве. На овим слојевима могли су енглески природњаци у близини Фулпоан-а да директно посматрају необично брзо напредовање оних спрудова, које коралске животиње граде. Пет повећих планинских ланаца провлаче се кроз острво, когаје већи део.опет зато раван илп брежуљкаст. Према унутрашњости има, депресија, из којих се даје закључити, да је овде у ранија времена било јаке вулканске акције. Од ових дубљих централних места издижу се плацине стрмо у вис, док се према морској обали поступно и терасасто спуштају. Око сто угашених вулкана има по мадагаскарским планинама, а на многима се још и данас виде ждрела превучена отврдлом лавом. А међу овима пустим вулканским просторијама леже и широка поља са вегетацијом каква се само на тропима'" виђа! Сведоци давно минулих снага,