Просветни гласник

НАУКА И

НАСТАВА

467

које су владале у пређашњој периоди наше планете, поред творевииа непрестаних и сваким даном обнављајућих се атмосФерских сила земних. Без сумње да је необично јака струја мозамбичког канала спречавала сваки ближи додир природних типова великога афричкога континента са онима са омањих острва, а тиме доиринела, те су биљни као и животињскп свет на Мадагаскару, исто као и мадагаскарска племена добила веома карактеристпчан отисак. — Али Мадагаскар није само веома оригиналан, но и контрастима обидан. Простране равни сукобе се са грдним планинама предели јако подводни, стоје поред сухе крте земље; после степа сајадном и кржљавом вегетацијом виђају се плодиапоља, којимаравна треба на далеко по целој земљи тражити. Сличне противноети виђају се и код становника мадагаскарских. Потпуно мрко-црни типови наизменично се опажају поред отворенијих, бељих, који су готово са кавкаским народима слични; даље има ужасно ружних одвратних племена, поред тако лепих и красних, којима се и извежбано око дивити мора. Има их за узор чистих, а и ужасно прљавих, гостољубивих и негостољубпвих, распусних и чедних, скитничких а, и у државе уређених племена урођеничких. Из тог разлога, не треба се ни мало чудити, што се оцене разних путника, који су зар само поједине дедове, а не цео Мадагаскар скроз пролазили— веомајако — међу собом разликују. Тек у новпје доба расветљени су мало ови разнолики контрасти одличним радовима Алфџеда Грамдидијер-а — најбољега позпаваоца Мадагаскара. Широка прашума первази обалу, која се и на север у земљу увлачи. Близу мора најјаче су шуме од Пандануса и Мангрове, којима слана вода ништа не худи. Виђају се и витке али усамљене кокосове палме, са својнм еластичним по 25 мет. високим стаблима и на врху поносним крунама. И многобројне, у Мадагаскару одомаћене сувоземне биљке, виђају се по обалама. Више горе расте за Мадагаскар карактеристично дрво Тап§1шпа уепепИега, налично Олејандеру. Из многобројних и лепо црвено обојених цветова, развија се маслинасто-зелен јабучаст плод, са јаком отровном семком. Овај плод танген-дрвета све до скора употребљавала је влада Ховаса као казну да по себе неподесне личности са света уклони. Пређе је хиљадама људи падало као жртва овога отрова, и тек у последње доба успели су удруженим напорима Французи и Енглези — да тај отров бар као званично средство укину. •Као драгоцено корисна дрва су црни раст ебен и махагони —дрво; али је најлепше и најкорисније дрво на Мадагаскару Равенам (ХЈгаша

вресЈоза) или „путничка палма." Ова дивна лепезаста банана, са лишћем често по 10 метара дугим, краси земљу, а у исто доба је и од неизмерне благодети и по човека. Од лисних иетељака граде се кровови, са умекшаном кором патоше се, — зелено лишће служи као застирач или тањир, а увијено и као лажица или чаша. На доњем крају свом сакупља Равенана воду од талога, која је у овој биљној цистерни увек доста чиста и хладна, те да жеднога путника освежи у овима водом оскудним крајевима. И Руфија — палма, која се готово само иа Мадагаскару и јавља, јако се цени, зарад свога дрвета, лишћа и плода. Пиринаџ, поглавита храна становништва, дуван, памук, шећерна трска, ананас, и друге вегетабилије тропских као и умерених зона, успевају на Мадагаскару, где увек добра природа расипље урођеницима лаку изхрану. Још чудноватија од биљнога света је Фауна на Мадагаскару. Истина, тамо нема најглавнијих представника аФричкога животињског света, као лавова, жпраФа, носорога и антилопа — али зато има много, чисто мадагаскарскпх животињских родова, који су тамо сасвим изолирани. То даје повода многим природњацима да у својој машти стварају један шести континенат (део света) — тако звану Демурију — која би допирала од Мадагаскара до Цејлона и обухватала сва у индијском океану расејана острва — где треба да је негда била права домовина целога људскога рода?! Осим неколико домаћпх Фела змија нарочито се истичу полу-мајмуни (Бетипс1ае) као особени заступници мадагаскарског животињског света. Од обичних мајмуна јасно различни, личе им само по грађи удова, док по кроју главе опомнњу на веверице. Полу-мајмуни су првенствено дугорепе шумске животиње, али се могу да крећу и усправно поскакују као и кенгуру. Они са своје три подврсте (Аје — Аје, Индри и Маки) припадају ио свој прилици најстаријим сисарима терцијернога доба. Укупно егзистирају на Мадагаскару 65 домаћих врста живих сисара, који се од афричке Фауне сасвим разликују. А сисари, затим нарочито тице, рептилије и инсекти на Мадагаскару, без икаке сумње јако су слични са индијским, малајскпм и аустралијским типовима животињског света. Исто тако као Флора и Фауна, особено је и становништво островско , које што се тиче порекла свога задаје велике и многе тешкоће, које ни до дан-дањи нису решене. У срцу острва живе Хове, владајуће племе на Мадагаскару; на источној обали Ветсимисарака — народи, који ио својим сујеверју оне мало час поменуте полу-мајмуне драге засвојепретке; а по западним и северним обалама Сака-