Просветни гласник

468

МАДАГАСКАР

лаве, најинтересантније али и најнепознатије ндеме иа Мадагаскару. Осим тога има још осам мањих мадагаскарских племена, која по разним местима по острву расејана живе, и важе као предазни облици између три најглавнија народска тииа на Мадагаскару. Још Вилхелм Хумболт скренуо је пажњу на мадајски карактер мадагаскарског говора, којн произлази непосредно из упоређења појединих речи, као рука — танган (мадајски) = тангана (мадаг.), иди пдод буа (мадајски) = воа (мадаг.). По новијим сигурним испитивањима мора се ипак узети, да само Хове представљају мадајски народски едеменат, док су остади мадагаскарди (Мадагаси) извесно а#ричкога порекда, и произдазе од племена са Суахеди — обада. Најинтелигентније пдеме су без икакве сумње Хове, који се свуда истичу у свима заплетима са Француском, као у политичком обзиру колонизаторском силом на Мадагаскару. Хове су храбри, дукави и врдо предузимљиви. Њихов очит ораторски дар заједнички је са многим полинезијским племенима, па п њихове музикалие особине подсећају на малајско иорекдо. Хова-војска, на пример, има један музички кор црнаца, који при свечаним приликама сасвим скдадно свира народну химну, коју су компоновади приликом рата са Французима. Европска кудтура већ је у Хове продрда и основала им снажну и добро дисциплиновану државу. Народ Бвтсимисарака стоји на против на врло ниском стуињу и поступно све више пропада и изумире а услед епидемичких бодести, као и претераног алкохолизма. Снажнији и смеонији су опет Сакалаве, који су пређе били чувени морски разбојници у канаду Мозамбику а сад се скитају изместа у место. Сакалаве-девојке важе као дивље Фантастичке, афричке лепотице, веома високе и пластичне грађе тела, пријатних лица и жарких очију. Још у прошлом веку доминирали су Сакалаве над Ховама од којих су и бројно јачи, али после извесних међусобица и распри пропаде им та надмоћност. Укупан број становника на Мадагаскару износи нешто преко три милијона, од којих само Хова има сада око 1,000000. — Централна провинција краљевства мадагаскарског, раздељено у 17 округа, јесте Анкова, којаприпада Хови, тоје пошумљена и дрвима опточена висораван, у којој само главна варош Тананариво пма до 100000 становника, од којих су 200 Евронљани. У н>ој је у европском стиду саграђена падата, а оно мадо масивних државних управних здаља, као и приватппх кућа које су својина Европејаца — окружено је по заседима расејаним урођеничким кодебама. Најважније при-

стаииште је Таматава на источној обали, а са 15000 становника, од којих су 100 Европљана, погдавито Француза. У години 1890. пристало је тамо 225 трговачких бродова, од којих су јача половина били енглески, а остали Француеки и немачки. Најживље пристаниште на западној обали је Мајунга са 10000 становника, а саобраћај му је као и у Таматави. Трговина на Мадагаскару у пркос великом богатству на острву, није тако знатнаијака. Због лености урођеника, већи део земаљ. природних производа остаје неупотребљен; а због оскудице добрих саобраћајних средстава сваки полет је спречен. Тако н. пр. богати угљени мајдани леже на Мадагаскару неекспдоатисани. Прилично велику царину увозну удара Хова-влада на робу, па и на оне за експорт намењене артикле ударенаје несразмерна до 35°/ 0 извозна царина. А управо парализирајући утиче на трговину на Мадагаскару тамошњи новчани систем. Само Француски петодинарци курзирају у земљи — а за ситну трговину они ово сребрно комађе расецају на ситне комадиће до 60 на број и нарочито одмеравају !! Положене у зони југоисточних пасатских ветрова — источне обале острвске су влажне, а западне, у опште узев, сухе. По мочарним низијама обдасним рађа онатропска жегамијазме, које распростиру ужасне грознице, од којих је острво и добило име „ Евроиско Гробље ". По брдима и по висијама клима је напротив врло здрава, а температура умерено топла. Највиши врхови (готово 3000 мет.) покривени су дедом по више месеци. Мадагаскар, који урођеиици зову Еосиндамбо (острво дивљих свиња) а Арапи Џесира ел Комр (месечево острво), помињејош крајем 13. века Марко Поло, адије тек почетком 15. века од португадских морепдоваца опет пронађен и у Европи познат. У почетку 17. века задуд су Французи покушавади, да се на Мадагаскару учврсте, а у току 17. и 18. века отеше тек неколико пристаништа на обали. Ну, сви покушаји Француски, да острво колонизирају, осташе без успеха. Сад се латише Енглези тога и то са успехом. Нарочито царство Хова, кога је засновао нрви краљ Радама, прво је закључило уговоре са Енглеском. Енглески Официри основаше Хова-војску, аенглески мпсионари васпитавалп су Хова-децу. Ови и оваки поступци енглески подстакоше Француску на нов и још енергичнији утицај, којим је ваљало да Мадагаскар дође сасвим под Француску заштиту и вдаст. Како се ховаска вдада противила овоме захтеву, то 1883. г. дође до рата. Французи заузеше главно пристаниште Таматаву и блокираше источпу обаду острва. Ну, тек посде трогодпшњих напора једва испаде Французима за