Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

469

руком да Ховама потуре такове закључке мира, ио којима Мадагаскар долази под Француски протекторат. Али гголитичку самосталност Хова-управе није могда Француска да скрха. Тек пре неколико недеља послала је Француска влада у престоницу Хове, Тананариво, једнога нарочитог пуномоћника, који има да код мадаг. владе изради признање еФективног протектората Француског, са свима његовим дипломатским консеквенцијама, а оеим тога да тражи и поседнуће престонице једним пермаментним Француским гарнизоном. Како су се Хове овом захтеву — у облику ултиматума — одупрли, то је и наступила отворена борба против Мадагаскара. Војска Француска напредује једнако у срце острва, и недавно било је већ 8000 људи између Мајунга и Мараваја. Највеће тешкоће имаће Французи на 300 килом. дугачкој дужи испред главне вароши Тананарива. Ту је предео стеновит, неплодан, и без икакве вегетацпје, а јака припека рађа ужасне грознице. Али на крај краја, успех им је несумњИв, јер ће се сва Француска у то заложити. 1 ) (»ВеиЈвсће КипЉсћаи") Превео с немачког Нав. В. Вујић. ДЕЧЈА САМОРАДЊА У НАСТАВИ Из Акершанових (( Педагошких Питања.* 2 ) Како прелази знање у вољу ? Ваљан одговор на ово питање најбоље ће нас уверити да настава збиља може утицати на васпитање. Ко није на чисто са овим питањем може вам ваздан иричати о васпитној настави, ну погрешили бисмо кад би му поверовали да он збиља васпита настављајући; како може и васпитатн кад не зна како настава — образовање круга мисли — буди вољу и тако васпитава. Ама ето, деца му знају баш доста, па су и добра, послушиа — прави анђели. Јест, морамо признати да наставно градиво и наставни рад сами по себи могу утицати на душу детињу, и ако учитељ не зна како се обавља онај процес у њој, али је тај утицај често врло незнатан, а увек — може се рећи — несигуран, пролазан. Па узмимо ето ново за готово, рецимо: наставно градиво и наставни рад на сумце остављају трага у души детињој; ') 18. септ. о. г. Французи су освојили Тананариво. Уредн. 2 ) Е. Аскегашш, управитељ женске учитељске школе у Ајзенаху, одличан присталица Хербартове Школе, допринео је много раслростирању Хербартових мисли својим радовима, који се одликују лакоћом стила, што много олакшава разумевање саме ствари. Прев. ИРОСВЕТНИ 1 'ЛАСНИК 1895 г.

али, зар се онда не можемо с правом запитати : како ли би настава тек онда морала благодетно утицати кад би се с њоме удружила п свест о ономе процесу, показујућп учитељу математичком тачношћу пута у раду његову? Не знајући, да између разних душевних нојава постоји тесна унутрашња веза, не могоше мпоги да реше онај проблем; без икаквог устручавања прогласише за бесмислицу целу теорију о васпитном утицају наставе: настава не може васпитно утицати и аунктум. У томе мишљењу утврђивала их је и та околност што многи остају прилично неваспитани поред све наставе. На срећу то је мишљење погрешно. При решавању горњега психолошког проблема има прву реч наука о интересовању. Слободно, непзнуђено пнтересовање буди у нама тежњу неку, или још боље: слободно интересовање је већ по себи нека тежња. Воља је пак само особита врста тежње и јавља се под извесним погодбама. Може се дакле рећп да воља претпоставља пре свега интересовање. Да лије то заистатако, и како постаје воља од интересовања, то је ствар психологије; дидактика има да одговори на питање: у колико настава треба да буди и негује то интересовање с погледом на највиши васпитни смер, на моралнорелигијску вољу. Ми се нећемо овде упуштати у психолошка доказивања о интересовању као непосредном услову за развијање воље, па и дидактичка истраживања у погледу интересовања оставићемо овога пута на страну. Ми смо ради да у овим ретцима укажемо на другуједну чињеницу, која игра исто тако важну улогу у психичком процесу којим се бавимо, наравно само онда ако се стави у службу главне чињенице, интересовања. Има више узрока томе што настава сразмерно мало потпомаже образовање моралне воље, и један од тих узрока лежи и у томе, што се чињеници, о којој је реч, не пружа тако често прилика да маниФестује свој утицај. Васпитни утицај наставе зависи дакле и од тога, хоћели васпитач употребити ту прилику или не. Рекли смо већ да је интересовање тежња. Тренутно интересовање је тренутна тежња, а интенсивно, трајно интересовање је интерсивна, трајна тежња. Ко се живо интересује за неку ствар он живо тежи за њом т. ј. он се труди да је схвати, да је научи, или ако је знаде он пропагише за њу. Ну, тежња сама по себи није још воља. Тежња је тек од онога момента воља кад се с њоме удружи и свест о томе да ми можемо жељени предмет и постићи. Не мари ништа што не постоји можда објективна могућност, што ми прецењујемо можда своје силе. Довољно је да ми само мислимо е је могућност ту, и тежња прелази у вољу: ми хоћемо. 61