Просветни гласник

НЛУКА И

НАСТАВА

481

тер. У њој опажамо мирно, наивно осећање, које се предмету о коме пева подаје, а неће да га надвлада; то је осећај, који је са целом хармонпјом свстском дошао у склад, те у тихој радости ужива у прпроди и свима појавима њеним. С тога у њима и не опажамо страховиту мржњу спрам непријатеља вере и народа; њему је срдачна задовољштина, ако је непријатељ разбијен, иобеђеи и убијен. У њима нећемо наићи на моралну разјареност спрам неправде п насиља, ади ћемо за то срести се са ведром сигурношћу, да ће се дедо одмаздити, и ако се ово збило, песма је потпуно задовољна. У песмама нећемо наћи Фанатичко верско одушевљење, али наићи ћемо на јаку свест,, да је сваки појединад срастао са том вером; нећемо наићи на страсну љубав према народу и отаџбини, али зато срдачну радост и наслађивање делима, које су народни јунаци највише против Турака извршпли, сада било то снагом или лукавством. Када такав душевни расположај влада, ту онда хумор налази илодно земљиште. Тај хумор видимо и у Вуковим песмама, само што тај хумор није необичан, Фантастичан, који би се ухватио за све недоследности и слабости овога света, те се њима титрао; то нпје сентименталаи хумор, који би те слабости хтео да савдада, те не могућп то, да се излива у очају иу тузи, него је то наиванхумор, који је са свачим у споразуму, те с тога и нема друге сврхе, доди да томе осећају задовољства одушке даде. Ко је или ко беше носилац тога општег осећаја, тога душевног расподожења и тога наивног хумора? Да ди је то био српски народ у свима епохама његовога историјскога живота, или бар у епоси новијих векова; да ли то беше нека извесна генерација, или беху ди то поједини певачи некога одређеног времена п њихова саучесна иубдика? Какав нам одговор даје на прво од ових питања појесија дугога размера, која је цветада од ХУ до XVII века, те је по томе она сведоџба народнога осећања у оним данима? Нанред смо већ видели, да су и ове песме спледе своје душевне осећаје еа предметом о коме певају, а по најпре видимо то у песмама о десиоту Буку. Но у овим песмама тај појав није чисто вештачки, јер ти осећаји потичу из историјске истине, а нађоше израза у песми. Свет је од вајкада знао за љубав и поштовање, те ако се они јављају у појединим сдучајевима, то зато не могу сдужити као меридо за извесни душевни расподожај читавога народа.

У овим песмама, и ако нам оне дају врдо јасну сдику идеменитог и моралног схватања народног, у залуд ћемо тражити одређен, јасан душевни расиодожај у вештачком значењу ове речи. У њима не опажамо онолико душевнога живота и онолико појесије у оном смислу, како ову реч ми модерно схватамо. Нама није ни на крај памети, да овим речима обалимо цену ових песама, та зна се, да свако време има своје начине и обичаје 1 ). У Вуковим песмама пак сретамо се са новим јасно назначеним светом осећаја, удазимо у сасвим нова доба: овде су осећаји и душевно расположење скроз мбдерни, нашим осећајима сасвим слични, те с тога и утичу на нас тако непосредно. С тога нам није ни најмање потребно, да се помоћу студије и реФлексија у страна времена и туђу културу преноспмо, да бисмо их могди разумети, те да би тако та деда могда на нас утицати 2 ). Да ди је то сасвим сдучајно, иди би нам можда на то могди одговоритп таки мистични појмови, као што су природна појесија и др., при којима се може замислити или све иди ништа? Не може се до душе директно тврдити, да је онај сплни преображај у .мшнљењу и осећању, који се у ХУШ веку са запада Европе — из Енглеске и Француске — раширио по целом западу, додирнуо и долине Србије 3 ) и онде се пресадио. Но да ли се може с друге стране тврдити, да је Србија поштеђена била од ове струје са северозапада ? Од куда да се Србија дизке на устанак баш у оним годинама, када се идеја сдободе ширида целим светом? И можемо ли такву личност, као што је Вук Ст. Караџпћ, и представити друкчије, него као дете свога доба? Зар се може озбиљпо мислити, да она сјајна места у Вуковој збирци, као у II књ. 25. стр. 9.—40., где се прпрода тако дивно описује (уиор. сдаби угдед (Уог1а§е) код Бог. и Мил. видп даље под VI) или бр. 67. ст. 178. —192., или нела песма као бр. 89. (особито ст. (93.—213., 346.—353. и др.) иди х ) Ово распраиљање важи и за десетерачке песме из Дрне Горе у Мидутиновића. Овде иак немамо толико посла са временом, него са геограФијскии и културним разликама, пошто су Вукове несме већином спеване у Славонији и у Србији. ' 2 ) Ово скоро да ће исто толико важити за санароднике певачеве, као и за нас Немце, који смо се у младим годинама одушевљавали народним песмама, читајући их у Талвијипу и Каперову преводу, не знајући баш ништа о Србима нити што о о њихову језику. 3 ) Ја хотимице спомињем само Србију. Да је Црна Гора била поштеђена од ове стру.је, можемо се уверити ма из којег путног извештаја, а још више увериће нас песме код Милутиновића (и у Огледалу). То исто важи маше више и за Восну и Херцеговину. 0 друге стране ннје нитта чудно, да је ова струја продрла са севера и запада — из Немачке и Италије — у Далмацију и Сдавонију.