Просветни гласник

482

прилог псторији развијања српских јуначких песама

у III књ. бр. 7 (где је варварски материјал природно обрађен) потичу из које старије периоде, па бидо то ма из XVII века? Споменуте песме и одељци чисто модернога карактера. дају се олако новим примерпма зиатно поткрепити. Таке мисли наметнуће се непристрасном читаоцу, који је приступио читању ових песама без икакве већ напред стечене теорије о старости ових песама. Покушајмо дакле колико је могућно, дапомоћу историјскога истраживања утврдимо Фактичну старост, постање и развијање ових песама. II. Како су нак све песме код Вука забележене тек у овоме веку из уста разних певача, како пак сећање Вуково допире најдаље у последњу десетину прошдога века, како од старијих сличних песама имамо само две, једну одг.1774. (из Далмацнје) а другу од г. 1761. (из Славоније), то за сада можемо само тодико тврдити, да је ова иојесија цветала од прплпке између 1760. н 1820. године. Ту појесију сретамо већ готову, сретамо је већ на толиком ступњу развпћа, који пије превазилазила, а обично га није ни достигла. За сада немамо никаква осдонца , помоћу кога бисмо решили, како се ова појесија развијала, док није дошладоонога ступња, у коме је налазимо. Прво и важно је питање облик. Да бисмо олакшали решавање овога тешкога питања, морамо се претходно врнути појесији дугога размера, о чијој Формалној страни не расправљасмо у првом делу наше расправе. Да лн се п овде може констатовати онако развијање, као што смо га утврдили с материјалне стране ? Да ли је могућно пре свега наћн каква одношаја између оба облпка, или обратно, да ли се може доказатп, да тога одношаја нема. И ако већина ових песама пада у једно време, од прилике од 1700—1750, то ипак помаже наму неку руку то, што имамо неколпко песама из XVI и XVII века, даље што имамо два слоја несама, један са прнпевом а други без припева (реФрен). Сем тога пћи ће нам на руку и то, што имамо приближну представу о историјском развијању ових песама. Па шта дакле можемо рећи за Формалну страну на основу тих Фактора? Упоредившп ове песме са песмама краћега размера, пашће нам у очи. дајеоблпк песама дугога размера очевидно јадан п сиромашан. Та непотпуност зависи од самога стиха. Дужи стих већ сам по себи тежи је и тромији од краћега. То се још више опажа онда, ако стих има на средини прелом (цезуру). Петнаестерац са својом каталектичком висином пред преломом јако личи на индијску клоку (<}1ока), а баш тиме разликује се од грчкога хек-

саметра на своју велику штету. С тога је наш петнаестерац као и индијска клока тако нераван, тако рогобатан'), те и најправилнији стихови не могу ту ману да покрпју, јер она је у природи самога метрума. С тога ћемо често и опазити пред преломом акаталектичку стопу, место каталектичке. Тако н. нр. -у камари угледала. од планнне бјелу вилу''. Том променом пак стих је некако више углађен, јер је оштрина прелома ублажена. Према материјалу који је пред нама, не да се поуздано утврдити, да ли је у току времена шеснаестерац надјачао петнаестерац, јер у песмама долазе час један. час други ; дакле помешани без икаква реда. Напоменућемо само, да је петнаестерац много обилнији, што је још очевиднија оскуДица. Па и у стиховима сасвим правилним опазићемо неке недостатке, који јако падају у очи. Ти правнлни стихови начињени су силном употребом речица, као : ми, ти, он (н. пр. песма 7. код Бог. ст. 35: њега краља, ст. 36: му, њему Јанку, то, често богме и два пута: ми ти, ми то и др.), лродуженим речима (н. пр. тере, кадара, јоштера, назада и др.); облицима, који су богати слоговима, особито образовање претерита са имперфектом помоћнога глагола (бјеше, кад и кад: бијаше); чистим оппсивањем вербума Финитума са помоћним глаголом, као: иде, отиде, пође, поче, наста, стаде, узе и са инфинитивом; више пута и незгодним редом речи, као: „п брзо ми устрјелио злаћену јабуку бјеше*. Наравно, да не смемо све ове особине, помоћу којих је стих продужен, ставити под оштар критички суд, јер се већина од њих, као: честа употреба имперФекта, понављање препозиција, воља за умањавањем речи, двострука ерј.Ље1а огпап(ла особине старијега говора. Класичну краткоћу и одређеност српскога језика у последњем веку, услед које и доби десетерац толика преимућства, у залуд ћемо тражити у старијим временпма, те се с тога и не може то изискивати од старије народне појесије. Али код већине стихова нећемо наћи ни оно, што се мора тражити од свакога песничкога продукта, а то је: коректност самога стиха. Оно до душе има много погрешних стихова у рукописима и у штампаним текстовима, где песме и певачи нису криви, него се они увукли због немара првога записивала или потоњих преписивача. У стотини случајева грешке су толико јасне, да се саме по

Ј ) Упор. уауа4 зЉазуапИ Јпгауаћ 1ауас1 КатауапакаЉа коње моје поведи, дјено трава не раме нека коњи познају

вап4адса таћ14а!е, 1окезћи ргасапзћуа(;1 у клисуру камениту, а не тече хдадна вода, да немају господара.