Просветни гласник

НАУКА И

НАСТАВА

483

себи дају опазити, или ако то не, а оно се могу лако поправити сличним местима у другим песмама. Многа би места дакле требало подврћи методичној критици текста, што не би ни најмање тешко било'). Мени се чини, да би се ћа и онако унакажена песма, као што је 28. код Бог., дала поправити. Тек критичним издањем ових иесама могло би се се утврдити, какве су битне неправилности у самоме стиху биле 2 ). Читајућп ове песме, опазићемо , да су песме без припева из дубровачке збирке правилније него оне из Боке Которске са припевом. Онако раздешен метрум, као што је у песми 28., у задуд ћемо тражити у песмама без припева. У овим несмама без припева нећемо даље наћи онолико речица, као у оним другим, шта више тон песама па и сам језик разликује се у овим двема групама. Упоредин. пр. Бог. 27. песму са 43. (исто тако 2. и 1., 11. и 9. и 10. и др.). Онде начин причања испрекидан а овде миран, онамо лирски тон а овамо епски, тамо нешто релативно старипско а овде сразмерно модерно. Напред смо видели, да је 16. песма код Бог. млађи изданак из песме 1. у Арх. III 3 ). Старија песма има припев, а млађи изданак не. Хоћемо ли далеко отићи, ако речемо, да је у овом случају као и у свима другим, песма без припева млађи облик развијања, који се тек од прилике у оно време, када је песма забележена — по свој прилици само на оном месту где је песма забележена (у Дубровнику) — развио из старијег облика са припевом? Песме са правилним припевом — носле свака два стиха припев 4 ) — могли бисмо поставити у раније године XVII века, где би се у Котору и т. д. до краја тога века одржале у том старом облику 5 ). Песме са правилним припевом никако не смемо прикључити XVI веку, бар не првој његовој полоЈ ) Овај посао могао би извршити само добар зналац старијега српскога говора, а при руди би морао имати саме рукоиисе. Текстови у оба издавача, који су по једном рукопису издали, не слажу се свугде. 2 ) Смемо се свакако надати, да ће се у другом издању Богишићеве збирке, ва које се вели, да ће богатије бити једиим рукописом, више обратити пажња самоме тексту, те ће тој збирди услед те заслуге, поред других, још више углед одскочити. 3 ) У 47. свесци Ка(1а, настр. 122.—125. штампао јеПавић ову песму из једнога рукописа из половине XVII века, у коме је и Гундулићев Осман. Овај варијанат не слаже се овде онде са Новаковићевим текстом , те по томе није без значен.а по саму критику текста. Када је ова песма унесена у дотични рукопис?

4 ) Види Волнерову радњу: 0 стиху у јужнословенској народној песми 1886.

5 ) У неким дубровачким преписима (н. пр. Бог. 79. и 30., дал,е 54., 55. и 57. а особито 2., 32., 34. и З8.)припевје збркан и неправилан.

вини, јер имамо две песме, забележене око 1550. године (Бог. б. и 49.), које такав припев немају, него га имају после сваког петог стиха. Одговарајући своме добу .када су забележене, имају ове две песме многпх особина, којих немају друге песме'), шта више и сам начин приказивања јако их дели од других песама. Како се пак према нашем горњем истраживању у песмама, забележеним 1700. г., много што шта налазп, што је као тако морало и око 1500. г. постојати, то ће нам ове две песме помоћи да створимо слику, како су те песме изгледале. Но баш у овим двема песмама опазићемо много више неправилности, него у доцнијима. Не гледајући на појединости, пашће пам у очи на многим местима тај појав, да друга половина стиха место осам има седам слогова, дакле вокал је подигнут на крају слога, као што је то и у петнаестерцу на крају прве половине пред преломом. Врло су ретки случајеви, да је у првој половинп шест место седам слогова 2 ). При дубљем разматрању свих ових случајева, пашће нам у очи, да је врло ретко, да је смисао изазвао промену. Зар се може замислити да ће таки човек као што је Хекторовић, коректно испевани текст искварити, те га таког записати и својим га песмама додати? Не остаје дакле ништа друго, него узети, да су ове неправилности првобитне. Сем тога ваља узети па ум и то, да ниједан стих није дужи пего што то шема захтева. Сва неправилност своди се на то, дајемање неколико слогова или ћа и стопа. Овај појав тумачим само овако: У XVI веку беше метрум у стадијуму несигурности и колебања, и то, како изгледа, прелазио је из краћега стиха у дужи. Сем тога чини ми се, да је тринаестарац био основни стих'), као: у песми 6. ст. 62 тај час ће од тебе јунаци разбигнути » » 49. » 18 да прво то бише стражиде разредио » » 49' » 78 дате је јунака на вери приварио Није ни најмање потребно у поједпностима расправљати, како се из тога стиха развио петнаестерац и шеснаестерац, јер је ово проширење потпуно изведено у песми 6. и 49. а делимице и у другим песмама 4 ). Много је важније питање, како ') Н. пр. Употреба дуала и трансгресива и др. 2 ) н. пр. седмерац шестерац — к нашој мајци јуначкој једа ми те могу — истине по ништоре ако ли те буде — дивнога Сиперина који ми се не хти - јунади разјагмити и када је био — беле руке везати да прво то бише — јунака загубити тере то ниј јунак 3 ) И ако овај стих у овоме облику долази само три пута, то су бар обе његове половине, свака за Јсебе, чешће заступљене. 4 ) А зар су језичне промене, као н. пр. ширење старословенскога Ђ у ије, без икаква утицаја биле?