Просветни гласник

НОВ0 УЏБЕНИЦИ ЗА ОПШТУ ИСТОРИЈУ

485

но да их у другом издању избегне. Ово чиним и као наставник истога предмета са жељом да и ми добијемо што потпуније и тачније уџбенике за Општу Историју, а друго што то и сам писац жели на завршетку предговора своје Историје: »У осталом, и у овоме, као и у целоме послу, сваку разложну напомену и исправку радо ћу прихватити®, вели он. Оно, што напоменух да нема у уводу школскога уџбеника за Општу Историју код књиге г. Б. ПрокиКа, то се налази у овом уџбенику госп. Ловчевића. Он је казао укратко шта је задатак Општој Историји. Одмах затим казује нам који су историјски народи, али ситнијим текстом, сматрајући то као споредније. По моме мишљењу и ово је требало више објашњења, а дати му такође и важност првога реда, као што је и друго, што је крупнијим текстом печатано. За овим долази: Шта су то историјски извори и каквих има? Значај геограФије и хронологије за Историју. Све је ово добро урађено. Затим поштовани г. писац прилази деоби Опште Историје и дели је на ареисторијско доба и историјсно доба. Ова подела тачна је, како се то мени чини. Поштовани г. писац узима да ареисторијско доба обухвата време од постанка човека, дакле детињство човечанства, па до цивилизације, која отпочиње тек онда, када је човек у свом умном напретку дошао до проналаска фонетичкога. аисма или писмених знакова, којим су могли обележити сваки глас (стр. 4.). У исто доба напомињем да је ово нова подела код нас, коју је г. Ловчевић први унео у школски уџбеник. Но одмах жалим што г. писац није и даље наставио у том правцу, но скренуо. Жао ми је зато што г. писац врло добро схваћа значај изучавања преисторијскога доба, јер он признаје да су постале »све клице државнога и културнога живота познијих столећа® у томе добу (страна 4.). Али и ако схваћа добро значај преисторијскога времена, опет се на том периоду људске историје задржава врло мало. Преисторијско доба г. писац је само напоменуо. Оно му обухвата нешто више од једнога листа, Кад сам оцењивао прва два уџбеника, рекао сам каква је и колика потреба да се опширније изучава преисториско доба. Зато прелазим преко тога сад. Задржаћу се овде само на излагању г. Ловчевића. Писац прелазећи на преисторијско доба дели га на периоде према оруђу и материјалу оруђа, којим се човек служио у преисторијском времену. Он се у овом случају држи поделе скандинавских археолога, те преисторијско доба дели на намено, просветни гласник 1895. г.

бронзано и железно доба. Па камено доба дели на двоје, на доба ломљенога камена и доба глађеног камена. За овим долази карактеристика камене периоде, па карактеристика бронзанога доба и најпосле карактеристика железнога доба. Све ове карактеристике појединих преисторијских периода врло су кратке, збијене, па за ученике тешко схватљиве. Ту остаје наставнику да објасни, а ученик би морао у прибелешкама додати наставниково тумачење. То се могло избећи, да је писац мало више обратио пажњу овоме и да је боље и детаљније изложио све периоде преисторијскога доба. Ова подела скандинавских научара Томзена и Нилзина у колико је карактеристична са стране материјала од кога је правио човек оруђе за своју употребу у разним периодама до Историје, у толико је с друге стране неподесна. Ова подела није у стању да представи напредак сазнавања људскога, које тражи другу поделу. Ове периоде немају својих одређених граница, већ тако улазе једна у другу, да се не могу поставити нека обележја, која би јасно одређивала од кад докле траје једна периода. У преисторијској науци има једна друга подела, која је, како ми се чини, тачнија или бар згоднија од ове, коју је г. Ловчевић навео у својој књизи. Човечја умешност за набавку животних намирница у исто време показује и ступањ човечје превласти над природом. У целој земаљској царевини, између свију живих створова, једини је човек свој ум толико усавршио, да постане проналазач безбројних средстава којима производи себи храну. У току свога развића човек је лагано али стално у том правцу чинио једну по једну тековину. Све велике епохе човечјега развитка долазе упоредо са епохама у којима је човек проширио изворе за добивање животних намирница. Према томе цела Историја дели се на три периода: на дивљаштво, варварство и цивилизацију, Дивљаштво почиње детињством рода л.удског а свршује се проналаском грнчарије. Проналазак грнчарије јесте демаркациона — гранична — линија између дивљаштва и варварства. Затим дивљаштво се дели на подступње или на нижи, средњи и виши ступањ. Нижи стуиањ дивљаштва почиње најранијом појавом човека, управо детињством човечанства, а свршава се употребом рибе за храну и употребом ватре. Према томе не стоји оно што каже г. Ловчевић на 4. страни свога уџбеника, да је »човек не знајући(?) за ватру, све своје оружје и оруђа градио од костију или од камена«. Човек је и у најранијим периодама знао за ватру, али није знао њоме да влада, није умео да се користи њоме,

63