Просветни гласник

502

РАДЊА ГЛАВНОГА ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

XIII. Прочитано је писмо г. Министра просвете и цркв. послова од 8. септ. ове године, ПБр. 13852., којим је спроведена Савету на оцену понуда књпжарнице браће Јовановића из Панчева, која је понудида на откуп своје издање „Народне Библиотеке." Савет је одлучио: да се ова понуда књижарнице браће Јовановића не може иримити, према ранијој саветској оддуци о откупљивању књига ове врсте. XIV. Прочитано је писмо г. Министра просвете и цркв. послова од 19. августа ове год., ПБр. 12407., којим је спроведена Савету на оцену молба г-ђе Круне Аћимовићке, управитељке пређашње Више Женске Школе у Пожаревцу, која. је молила да јој се време, које је провела као учитељица Више Женске Школе, уважи у време предавачке службе. Савет је одлучио: да се умолп г. Јевр. А. Илић, редовни члан Савета, да изволи ову молбу проучити и о томе Савету ре$еровати. XV. Прочитано је писмо г. Министра просвете и цркв. нослова од 9. септ. ове године, ПБр. 15066., којимје спроведена Савету на оцену молба г. Косте Ивковића. директора лесковачке пиже гимназије, који је понудио на откуп свој превод „Гимназија у XX веку" од д-ра Ј. Ф. Хорна. Савет је одлучио: да се ова књига не може откупити, према ранијој одлуци саветској о откупљивању књига ове врсте. XVI. Прочитано је писмо г. министра просвете и цркв. послова од 9. септ. ове године, ПБр. 1*1817., којим је спроведена Савету на оцену понуда г. Милана Вељковића, проФесора, који је понудио на откуп свој превод „Мочникове Аритметике, I и II део, за ниже разреде средњих школа." Савет је одлучио: да се овај превод не може откупити, према распису г. Министра просвете и цркв. послова од 10. Фебруара ов. године, ПБр. 2470., и према чл. 2. правила о писању школских уџбеника. XVII. Прочитан је реФерат г. г. д-ра Марка Т. Л.ека и Јов. Докића, проФесора, о „Основима Хемије за ученике средњих школа" од г. Ранка Петровића, проФесора у пенсији.

РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Прегледали смо књигу: Ћ Основи Хемије за ученике средњих школа, од г. Ранка ПетровиЛа", која је 1895. год. штампана у штампарији Крал>. Србије у Београду, а коју нам је Главни Просветни Савет актом својим од 8. марта о. г. СБр. 30. изволео на преглед послатп и, пре но што бисмо одговорили на питање: „да ли се може ово дело употребити као уџбеник у Средњим Школама", част нам је изложити редом као што су у књизи, важније мане и погрешке, које смо у истој опазили. У Пристуиу и Неорганској Хемији нашли смо ове погрешке и мане: На стр. 3. погрешно се помиње „Хлорни креч", место једнога сасвим другога једињења, калцијумхлорида. На стр. 5. погрешно се узима, да је „гвоздени песак" ; који река Власина носи, гвож/је. На стр. 8. и 9. одређивање атомских тежина погрешно је. На онај начин, који је тамо описан, не одређују се атомске тежине, тако се од прилике молекуларне тежине одређују. На сгр. 10. и 11. изложени су елементи како се у природи „расејани" налазе. Ту се набрајају: „самарије", „скандије", „итрије", „итербије", „лантан", „телур", „цезије", „рубидије" и т. д. Набрајање таквих почетнику непознатих назива убија само вољу ученика према једном предмету, који он тек почиње да учи. О томе, како се елементи у природи налазе, и то мало друкчије но што је у прегледаној књизи изложено, могло би бити говора доцније а не у нриступу, кад ученик ниједан још елеменат ближе не познаје. На стр. 13. побркан је појам „дисоцијације" с дестиловањем тела у безваздушном простору. На стр. 13. прерано је у приступу помињати распадање хлорида сребра утицајем светлости и како „на тој особини постоји ФОтограФИсање", кад ученици о хлориду сребра још ни појма немају. У опште аристуи није удешен за ученике средњих школа. Тражити од почетника у Хемији одмах у првим лекцијама да упамти (стр. 14. и 15.): „какве су промене у топлоти при растварању", „које се течности растварају међу собом а које не", „апсорбовање гасова у течностима", „шта су то запреминске а шта атомске тежине", „штаје атом а шта молекил", „како се елементи пишу", „како су растурени елементи по свету" ит.д. — све то сувише је много. Ученици средњих школа, без икаквога претходнога знања из Хемије, нису у стању да савладају такав приступ у Хемији и учи-