Просветни гласник

НОВИ УЏБЕНИЦИ ЗА

ОИШТУ ИСТОРИЈУ

533

Историја римске државе на три. У првом одељку г. писацје изложио положај Италије (§ 1.); разиту разграну, висинску разграну, реке и језера, климу и растиње, тонограФију и народ (т. ј. становништво Италије у најстарије време). Све то у §§ 1.—7. За тим долази први одељак Историје Рима под краљевима од § 8.—22. стр. 10.—-24. ст. време 753.—510. год. пре Хр. За овим други део Историје римска република од 510.—30. пр. рођ. Христ. §§ 22.—130. стр. од 24.-171. Време римске републике подељено је на три раздела. I Доба сталешке борбе и ратови ио Италији (од год. 510. —266.). II. Доба римских освајања и стварање светске државе (од 266. до 133. год.), и III. Доба Револуција (од 133.—31. г.). После Историје римске републике долази трећи део: Римска Историја од 30. пре Хр. —- 476. по Хр. од §§ 130.—186. или стр. 171. — 251. Историју римске империје г. писац је поделио на два раздела или пододељка, на I. Царство као принципат (од 30 пре Хр. — 180 по Хр.). II. Царство као апсолутна монархија (од 180.—476. год. по Хр.). Да прегледамо поједине делове. Цела ова књига у главноме израђена је онако исто као и прва. Већи део замерака, које смо напоменули код прве књиге вреде и за ову. Но да пређемо на поједине одељке. Што се тиче историјске геограФије Италије, она је истипа кратка, али јасна и добра осем две три или штампарске грешке или омашке пера. Тако на пр. на стр. 6. у § 6. вели се: »Италија је природно подељена на четворо, а треба на троје. Исто тако мислим да је омашка пера што је на истој страни у истом § речено да је поред осталих главних места у области Венеци]е и Крел10н а, јер она није у Венецији, већ у Трансааданској Галији. У § 7. стр. 7.—10. писац је у неколико одступио од онога, што је у првој књизи радио. Свуда у првој књизи г. писац је изнео и казао, ко су били првобитни становници Мисира, Месопотамије, Феникије, Ирана, Индије и Грчке, а овде то није учинио. Г. писац у поменутом § вели: „Изузимајући Грке и Келте, који су чак у доцније, историјско доба Италију населили, све остало становпиштво италијско чини две народне гомиле: то су Италици и Етрурци." Италици су подељени код писца на Аатине и Умбре. Г. писац на више места у I књизи помињао је једну црнкасту расу, која јз многе земље насељавала, али је не помиње овде. Италија је, дакле, пре оних народа, које помиње г. иисац, насељена била малим и црнкастим народом, као и цела Европа. Овај народ припадао је сасвим другој раси но доцннји становници Италије. Она није знала ни за земљорадњу ни за мепросветни гдасник 1895. г.

тале, веК је живела од лова и служила се оруђем од камена и костију. Као што се види припадали су или вишем ступњу дивљаштва или нижем варварства. Доцније ову црнкасту расу претопише у себе образованији становници, који населише Италију, који припадаху индоевропској раси. То су Пелааги. И о Пелазгима г. писац нпје казао ниједне речи на овом месту. У првој књизи напоменуо је да су Пелазги насељавали Грчку, али није поменуто да су насељавали иИталију; то је требало овде учинити. Тим пре, што и у Италији има зидина, сазиданих од великих стена, које се њима приписују. По грађевинама, које су Пелазги после себе оставили у Италији види се да су били настањен народ. Пелазге су потисли други народи храбрији и боље наоружани, и то Јапиги, Италиоти и Етрурци. Код г. писца имамо о Етрурцима и Италиотима, али о Јапигима врло мало говори и то на стр. 9. и на стр. 6., где вели да су се некад Апулија и Калабрија, области јужне Италије, звале једним именом Јаиигија. Оно друго, што је речено о Италиотима и Етрурцима, добро је осем онога што је речено о њихној организацији и о породици, нарочито породици Умбро-Сабељана. Исто тако мислим да је погрешно све оно што је речено о најстаријим уредбама римским. Уређење или организација, разуме се унутрашња, и код Етрураца и код Келта па и код Римљана у најстаријем времену једна је иста. Вез познавања основнога облика у друштвеном уређењу ових народа, не могу се појмити остали друштвени облици. II оно што нисам учинио при оцени прве књиге код Грка, то морам учинити овде. Морам учинити зато, што г. писац помиње на стр. 9. § 7. неко државно уређење од 12 градова код Етрураца, где помиње и краљеве. Исто тако и при постанку Рима говори се о краљевима и војничкополитичкој организацији. За тим у § 17. говори о политичкој организацији патрицијства. Међутим, овде се не може нигде говорити ни о политичкој ни о државној организацији, а нарочито о државној организацији код Етрураца. Ни Етрурци, ни Умбро-Сабели, ни Латини, па ни Ромулови Римљани не знају за политичку ни државну организацију. Они је немају, она је доцније постала. Организагдија Римљана, Латина, Умро-Сабела овога доба није политичка ни државна све до Сервија Тулија, но колективна, гентилна организација, основана на крвном сродству. Основни облик ове оргаиизације јесте генс. Ми ћемо за сад оставити Етрурски генс, па ћемо описати генс само код Римљана, а какав је римски. такав је и латински и Умбро-Сабелски. Тек кад то изнесемо видеће се у колико је по69