Просветни гласник

534

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

грешно оно што је речено у овој књизи о првом домаћем уређењу код Римљана. Дакле прво ћемо говорити о генсу у Риму и то баш у оно време, кад је постајао Рим. Племена, која су живела до Ромула око Рима и из којих је Рим постао, знали су за домаће животиње и за обрађивање жита, а кад већ почиње Историја да води о њима рачуна, они већ беху на горњем ступњу варварства, или још ближе један корак цивилизацији, али још не беху ушли у цивилизацију. Организацију латинског и других италијских племена у генсе опазили су: Нибур, Херман, Момзен, Лонг и други. Истина код њих нпје јасно обележена унутрашња оргаиизација генса, али доста је, да су је они уочили. Постанак Рима прича казује овако: Нрво се населило латинско племе од сго генса (то су Рамни или Романи). Овом латинском илемену Ватпг , које се насели на Палатинском брегу и око њега, доцније се придружио један део Сабињана, које доцније нарасте на сто генса, и тако постаде друго илеме названо Тици. Ови беху на брегу Квириналу. Још доцније у време Тарквинија Приска постаде од стотину околних племена нарочито од Етрураца и треће племе Луцера, такође састављено од сто генса. На тај начин Рпм је у току од сто година, насељен са три стотине генса потпуно организованих под саветом арвака, који се данас зове римски сенат, који су имали и скуаштину или веће, данас звано сотШ а сиг\а1а. Имали су војничкога заповедника, који се"звао гех. Али ова три племена уређена су била као и старија племена латинска. Између генса — рода и илемена постоји братство, које се код Грка звало фратрија, а овде у Риму курија. Да је то тако, тврди и сам писац класичних старина Дионисије (Бшшзшз, у Ап1^и. Еош. II. 7.), где вели у својој књизи о рим. стар. да је курија исто што и Фратрија. Он вели: срдатдсс да хссо Лдхо с у хоудСа. Свака дакле курија или Фратрија (браство) састајала се из десет генса [ШоШ8Ш8 Ап^и. Кот. II. 7.). У најстарије доба римски генс у граду овако је био организован: 1. Узајмично араво наслеђа између иојединих чланова генса. Имање остаје у генсу. Пошто је у генсу и римском и грчком већ била свршена она револуција, у којој је мајка потиснута, а истакао се отац, те је владало очинско право, зато су потомци женске линије били искључени. По закону 12 таблица, који је ступио у живот 451 пре Хр., дакле по најстаријем до сад познатом писаном римском праву, наслеђиеала су прво деца — вш ћегес1ез, а кад нема 8ш ћегес^ез, онда су наслеђивали

агнати, сродници по мушкој линији (Сагиз, 1пб11Шшпез, Нћ. III. 9.), а кад ни агната нема, онда чланови генса. Дакле у сваком случају имање остаје у генсу. Овде је гентилни обичај унео услед нагомиланог богатства и моногамије нове правне одредбе. Стара права наслеђивања између чланова генса, ограничено је прво практиком на агнате, по том на децу и њино потомство у мушкој линији. У закону дванаест таблица ово је, као што се по себи разуме, обрнуто, т. ј. прво деца, па агнати, па генс. (О овом наслеђу види и №еђ«/гг, Кбгшасће ОевсМсМе, Вс1. I. 8. 328.). 2. Заједничко гробље. Осећај заједнице гентилне изгледа као да је на горњем ступњу варварства био јачи но у ранијој периоди, па по томе и већи напредак у друштвеној организацији. Сваки генс по правилу имао је своје гробље, где су његови чланови укопавани. Кад се генс С1аисИа за време Ромула доселио из Регила у Рим, добио је један комад земље а у вароши место за заједничко гробље. Још под Августом глава војсковође Вара, који погибе у тевтобуршким шумама, кад је донесена у Рим, закопана је у гробље генса Квинтилија. 0 томе вели УеПешз Ра1г1си1и8, II. 119 ово: Уап согриа аетшзШт ћозШ18 1асегауега1; ГегИаз; с'ари1; еша аћ8С18ит 1а1итс[ие ас1 МагоћоЛиит, е! аћ ео ппазит ас1 Саезагет, ^епШгШ ШтиИ вериИига ћопога1ит ез1\ 3. Заједничке религијске светковине генса. Религиозне или верске свечаности код римскога генса већим делом познате су. Оне су познате под именом засга рг!уа1а уе1 засга ^епШЈа. Ове верске свечаности код Римљана по пореклу су гентилне, не породичне, 4. Дужност не женити се из генса. Гентилне уредбе беху обичаји, који имађаху силу закона. Такав један обичај који имађаше силу закона јесте и не женити се из генса. Дакле жене су узимате из другога генса. Изгледа као да тај обичај нигда у Риму није прешао у писан закон, али је вазда остао као обичај. Од свих оних многобројних римских парова брачних, чија су нам имена остала, нису муж и жена носили једнако гентилно име. То тврди и наследно право. Женска по удадби губи своје агнатичко право. Она излази из генса и губи право, како она тако и њена деца, да наследи свога оца и стричеве, јер би онда пропало очинско наслеђе. 5. Заједничка земља генса. Кад се у прадоба племенска земља почела делити, и генс је увек морао имати своју заједничку земљу. Код латинских племена видимо земљу где се налази или у рукама племена или појединих огњишта, али никада у рукама појединаца. Прича

■