Просветни гласник

548

ПРОСВЕТЕИ

КОВЧЕЖИЋ

писмена вежбања мислимо да су врло добра, јер се на лак начин развија саморадња код ученика.*] Н. пр. на једном листу прилепљена је слика, а учитељ је задао: искажите своје мисли о овој слици. Ђак је испод тога написао: Овде видим једног лепог дечка. Он седи ... ту и ту и држи у левој руци гранчицу са цветом и родом. Где ли је зими добио ту гранчицу, тако лепу? Зими нема никаква лишћа и цвећа. Где је то дрво, што и зими има цвет и род, то бих рад био знати ? Слика одиста представља једног дечка, са зеленом гранчицом у руци. Гранчица има цвет и род, а околина представља зимски предео са снегом. Ђак је, дакле, описивао слику и критиковао је. На другом пропису је слика дечка, који држи киту цвећа. Ђак о њој написао овако: Ово се дете зове Јаромир, Данас му је баби имен дан и он њој носи ово цвеће и т. д. Други прописи имају прилепљене слике Вашингтона, лава, трешње ит.д., а ђаци су о том писали задатке своје. Задатци ови већином су у старијим разредима, али почињу још од другог разреда. Ну, осем готових слика, које ђаци прилепљују на прописе, има и слика које су ђаци сами нацртали на пропису, па о том писали свој писмени задатак. Један ђак је н. пр. нацртао пса, а наслов му је: Мој мали пас. Нацртао, дакле, свог пса и о њему је писао задатак свој. Други су нацртали кућу, краву, мачку и т. д. па то описивали. Један је н. пр. лепо нацртао ток једне реке па о том писао, што му је био задатак из језика и земљописа. Други један хтео је да нацрта со, па о том да пише. То му није баш лепо испало за руком, јер минерал не може лако представити сликом и најбољи цртач. Али овај ђачић нацртао је нешто врло мало налик на камен или грумен какав. То више личи на некакву неправилну елипсу, која је многим изукрштаним цртама ишарана. Али ђак, пишући, замишљао је да му је то грумен соли. Што му слика није показивала, то му је допуњавала Фантазија. Но, сем слика које иду уз опис, има у прописима и других, које су више као неки иницијали и вињете (у почетку или на крају гранчице, цветићи и др. — прилепљено и нацртано). Међу овима има и шаљивих слика. Н. пр. неки нацртали репу, па на њој додали очи, нос и уста, те личи на човечју главу; други нацртао кромпир, на коме су клице као човечје очи ; трећи нацртао тикву, па цртама по њој представио мачку како лежи савијена (дршка је реп мачкин) и т. д. *) Ово узимање слика уз писмена вежбања уводе већ и Французи у своје осн. школе. (Види у »Уч итељу« од прошие год. стр. 819 у чданку »Матерњи језик у осн. школи." 1 )

И рачунске задатке чешће су ђаци илустровали. Н. пр. један ђак имао је из рачуна задатак о некаквим дрвима. Он је сам нацртао наслагана дрва »у хватове", па испод тога му је рачун о том. Овако што мислим да много помаже логичком и разумном рачунању. Јер ђак ће тек онда потпуно разумети рачунски задатак и логички ће га решити, кад очима (правим или умним) гледа предмете о којима рачуна. Ако тога нема, него се само гледају голе циФре, може се рачунањем постићи неки успех, али то још није стваран успех, који прати размишљање и разумевање, што је у рачунању врло важно. Сем тога, ђаци поменутих школа и рачунске задатке чешће су зачињали сличицама које не објашшавају задатке, него су само као украс, као они иницијали и вињете у нисменим саставима. Све то, види се, иде им лако, јер умеју лепо цртати и имају доста готових сличица. Интересантан је почетак учења писања у овим школама. Прво се пише између линија, па на једној линији и на послетку без икаквих линија, на чистој хартији. Међу прописима првих разреда видесмо неке, на којим^, је писано плајвазом (слова, па речи и реченице), а ученици су по томе писали мастилом. Други прописи имају наштампана писана слова речи и реченице, и то врло танко, па по томе су ђаци писали плајвазом. И код нас је некада био тај метод, да ђаци I разреда пишу мастилом по словима илајвазом исписашш , или им је когод у почетку »водио" руку. У Америци, дакле, и данас има писања по нлајвазу, а да ли им се и рука »води*, то не знамо. Што тога има у Америци биће да је отуда, што такви учитељи не разбирају много за новије методе учења писања. Како су они учили сами пре 30 и 50 година, тако данас уче ђаке своје. Има и прописа сличних нашима, т. ј. неки ; имају први ред исписан, други су само излењирани. Али Формат американских прописа врло је згодан, што је узан, те су редови кратки. Наши прописи за осн. школе имају Формат такав, да се гори и незгоднији није могао измислити. Ми, људи, кад пишемо, пресавијемо табак на половину да нам у писању буду редови краћи, јер је то лакше за руку и очи и брже се пише; а деци дајемо онако дугачке редове! Не знамо какви су разлози били да се // табака у нашим прописима барем не окрене тако, да се пише преко уже стране? Вежбанке су окренуте боље, али су за њих узети тако велики листови, да су редови опет дугачки толико, колико нису готово ни у каквом обичном писању. И на такву непрактичност ударен је мо-