Просветни гласник

500

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Текста у овој књизи готово и иема, свуда наидазнмо само на велику колпчину бројева, по којима би се кројили разни предмети. Наше је мишљење, да би г-ђица Шитова боље урадила, даје на сваком предмету поред потребних мера означила и све врсте бодова и шавова, којима се они састављају. Готово за сваки предмет означени су бројеви за две разне ведичнне, а за женске кошуље н. пр. има толико разних слика и толико бројева, да би било немогућно тражити од деде да их она науче. Основним облицпма требало је свуда према потреби и жељи означити различите промене. Ту исту ману видимо и у.делу друштва , КгаиепЕгтеегђ-Уегет", и зато смо горе и спомепуле да нам се дело г-ђице Шнтове са малим изменама и чини као прост превод, јер им се л све слике кројева слажу. Књигу г-ђице Шитове могле бисмо само у томе случају препоручити као ручну књнгу за ученице наших женских средњпх завода, кад би г-ђица пристала, да за сваки предмет рубља напише опширан текст, и да се сликама, на којима се налазе разне промене, дода још упутство како бп се те промене могле извести. Примера ради навешћемо само ово: кошуље женске могу бити просте т. ј. без украса, са украсом, и то разним, са и без рукава п т. д. Требало би дакле написати текст за једну просту кошуљу, а даље уз сваки цртеж објаснити како се и на који начин израђују разни изрези, како се умећу делови за украс и т. д., а не за сваку кошуљу давати засебан цртеж са новим бројевима, као што је то г-ђица Шитова учинила. Мп све ове примедбе чпнимо на основу дугогодишње школске праксе, и надамо се не само да нам г-ђица Шптова то неће замерпти, но да ће се овим нашим примедбама и користити. С тога смо мишљења да би требало ово дело г-ђици Шитовој вратити с тим, да га она према нашим прнмедбама преради и том ириликом што више пази да употреби свакад подесне изразе. Тако поправљену књигу могле бисмо препоручити као подесну школску књигу. 22. јуна 1895. год. У Београду. Гдавном Просветном Савету покорне, Анка М. Цветковића с. Р. Евгенија Војновикева с. Р. Савет је одлучио: да се ово дело може усвојити као школски уцбеник, пошто се најпре у њему изврше поправке означене у реФератима.

РеФеренткињама је одређена иаграда свакој по 20 динара. XX. Саслушан је реФерат г. Јевр. А. Илића, редовног члана Савета, о „Слове&ској Читанци заГУ разред основних школа" од г. Дим. Јосића. Према реФерату Савет је одлучио: да се ова читанка може употребпти као школски уџбеник оваква каква је све допде, докле траје овог издања у Државној Штампарији. Кад се буде прештампавала морају се најпре унети псправке, које је г. реФеренат напоменуо. С овпм је свршен овај састанак.

САСТАНАК 643-ћи 27. сеитембра 1895. год. у Београду Били су: председник, Свет. Н. Вуловић; редовни чланови: Жив. И. СимиЦ д-р Мил. ЈовановићВатут, Стев. Ловчевић, Јевр. А. !!л и I,, Дим. Лоеи!,, архимандрит Фирмилијан, Стеван Давидовик и Дим. С. Јовановић. Пословођ, Мил. Марковић. I. Прочитан је и примљен записник 642. састанка. II. Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 26. септем. о. г., ПБр. 16731., којим је спроведен Савету на мишљење акат директора ваљевске гимнасије, који је питао: покојем ће се уџбенику предавати математика у гимнасији. Пошто је Савет на једном свом састанку још прошле године усвојио као уџбеник за математику у средњим школама Мочниковб дело, и пошто ће то дело кроз кратко време бити сасвим готово то је Савет одлучио: да се у средњим школама не употребљава никакав уџбеник за овај предмет, док Мочниково дело не буде готово. III. Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 24. маја о. год., ПБр. 7606., којим је спроведена Савету на оцепу молба г-ђе Милке Н. Дамњановићке, учитељице из Шапца, која је молила да јој се годпне проведене у привременој учитељској служби урачунају у године сталне учитељске службе. Савет је одлучио: да се умоли г. Јевр. А. Илић, редовни члан Савета, да ову молбу проучи и о томе Савету реФерује.