Просветни гласник

564

РАДЊА Г./1АВН0ГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

— у које доба узраста и у коме разреду основ. шкоде; те једни држе, да настава цртања, из горњих разлога треба да иочиње тек од III и IV разреда основ. школе, а други веле, да се она може почети одмах од I разреда , јер је познат Факт, да су и најмања дечица наклоњена цртању, као и то, да вежбање у цртању треба да претходи настави писања. Кад би се настава цртања почињала цртањем телеспих предмета, дакле ствари и модела, ондаје јасно, да се такав рад не може успешно ни почињати пре III и IV разреда па се после продужава у вишој основ. школи, која има по 6 и 8 разреда; и у таквим се школама, у другим државама, може прилично да изучи, не само цртање по пластичким предметима са објашњавањем просторних перспективних и светлосних појава и правила, већ се тамо учи и познавање и употреба боја, најпростија орнаментика и т. д. И само из такве више основне, као и из средње школе, могу ученицп да изнесу заокругљено најпотребније знање п подобност из наставе цртања, те се после могу њиме и практички да користе у жпвоту. Иначе, у сама 2 старија разреда ниже основ. школе, врло се мало што може да постигне, а најмање, да би се могле правилно цртати и саме ствари. Зато и ми у нашим нижим основ. школама треба да почињемо наставу цртања већ од I разреда, али не ваља да је вршимо ни искључиво по прегледаоницама, нити опет по самим стварима и моделима, а најмање по самим оваким цртанкама са тачкастим и линијским мрежама, већ треба да се радн овако: Прво се уче облици у равни, као азбука цртања, дакле ме по самим стварима , већ ио сликама. Као угледи за овај рад служе скупа и упоредо: велики заједнички прегледи — зидне таблице (^аисИаМ); даље, учитељево објашњење и његов цртеж на школској табли, који се израђује пред очима ученичким, и најзад и литограФисана слика на сваком листу ђачке цртанке. Зидна таблица показује готову увећану слику, без икаквих помоћних линија и тачака; учитељева реч тумачи деци значај и садржнну слике, објашњава њен карактерни облик и показује га на познатим стварима у школп и у природи, раствара га на сасгавне делове и изналази помоћне тачке и линије, па тек после свега тога, учитељева рука поступно генетпчки изводи, склапа и ствара слику својим цртежем на школ. табли. Тиме дакле учитељ најпре аналитички, свестрано и очигледно објасни деци значај и садржину слике, а затим и синтетички покаже начин њене израде.

Само у I разр. осн. шк. допушта се ученицима ночетницима да ради олакшице цртају у оним цртанкама са тачкастом мрежом (стигмограФија), али те тачке морају да буду иоступно све шире и шире размакнуте, па што скорије и сасвпм изостављене, јер су лекарска хигијенска пспитивања доказала њихову шкодљивост за дечји вид; осим тога, оне су и практички незгодне, јер и ако у први мах почетнику олакшавају рад, доцније га спутавају и чине велику сметњу за слободно развпће и вежбање ручне окретности. Исто тако, и оне литограФисане сливе у ђачким цртанкама, потребне су само у I и II години учења цртања, да покажу деци умањени размер оне слпке на зидној таблици, као и дебљину и боју њепих линија, како би то, исто тако, могао и ученик да подражава. Дакле, ученичке цртанке имају у I разреду и стигме н угледне литограФисане слике, у II разреду само угледне слике, а доцније отпадају и оне те се ученпк вежба да сам изнађе визирањем размеру, у којој му ваља слику са зидне таблице, а према учитељеву цртежу, да изради у цртанци. После тога отпада и учитељев цртеж и ученици треба сами да изналазе помоћне линије и тачке на зпдној слици, па и да најзад цртају на памет, не гледајући више на зидну таблицу, но само по сећању. На зидним таблицама представљају се прво праве линије и праволинијске слике, а затим криве и мешовите. Те слике не треба да буду ни искључиво само изгледи ствари, нити опет сами орнаменти; већ прво долазе слике ствари, чији су облици деци познатији и разумљивији, и тих ствари ваља имати у колико је могућно више, у самој школи, те прп објашњавању слике на зидној таблици треба деци очигледно показати и саму ствар, коју слика представља. Разуме се, да слика мора представљати само по једну страну (пројекцију) ствари, јер су деца у нижим основним школама још незрела за разумевање перспективних појава и правила. После тога тек долази цртање најпростијих равних орнамената, потто су њихови апстрактни облици за децу мање разумљиви и занимљиви; али онп су ипак врло важни, што руку потпуније извежбају у техничкој изради, а и естетички укус и осећај много јаче буде и развијају. Најзад долазе облици стварп, али сада без угЈедања на њихове слике представљене на зидиим таблицама, већ посматрајући п прецртавајући ту саму ствар, но опет, разуме се, само по њеним изгледима са једне стране, — с лица (предњу површину).