Просветни гласник

616

РАЗНИ ЗАПИСИ

И тајников и благајников извештај с напоменом о позајмици, коју Управа може учинити из сталног Задругиног капитала, скупштина је усвојила, пошто је саслушала и извештај прегледача Задругиних рачуна. Затим је скупштина ггоново изабрала за чланове Управе: г. г. д-ра Јов. Јовановића-Змаја, лекара, Љуб. Стојановића и Љуб. Јовановића, проФесоре, пре1). чланове, који су коцком били иступили; а за прегледаче рачуна изабрани су: Милутин Ј. Марковић, пређ. члан Касације, и Спасоје Стевановић, трговац. Напослетку је скупштина усвојила предложене измене и допуне у Правилима (чланови 8., 9., 12., 17. и 22.), које се састоје у овом: 1. Установљавају се иочасни чланови, које Управа бира из реда књижевника, заслужних за напредак задруге ; 2. Правна тела (школе, општине, друштва и т. д.) од сада могу бити само чланови добротвори или оснивачи без права у другој тачки чл. 9. (не могу после 20 год. постати добротвори, ако су дотле били оснивачи); 3. Чланови, који су за 20 год. непрекидно били оснивачи, постају добротвори и престају даље улагати; и 4. Управа се, према књижевним и економним потребама Задруге, може делити на одсеке. 1 ) вомплета II. кола; и 257 новезаних и 3000 веповезаних комплета III. кола. Кад се вредност ових књига израчуна, рачунећи сваки повезан комплет по 10 и сваки неповезан по 8 дин., онда излази сума од 67.210 дин. (23.210 повезане и 44.000 неповезане), што значи да је друштвена имаовина у толико већа. Извест. ') По нашем мњеау требало би унети у Правила још једну овакву допуну: „Оснивачима, који до пете године редовног оснивачког улагања постану добротвори, рачуна се у добротворски улог и оно што су као оснивачи уложили.* Ово би било корисно и за Задругу и њене задругаре, а било би логично и доследно већ усвојеној донуни у чл. 9. Правила. Ну оно што није било на овој скупштини, може бити на којој од потоњих. Известилац.

На завршетку рада Скупштина је једногласно изјавила Управи захвалност на досадашњем раду и унапређењу Задруге. Желети је да задругари поклоне већу пажњу Задругиним Скупштинама, и да их боље походе, пего што су то ове године учинили; Београђани пак поред тога требало би још боље да се ода3013у према Задрузи, уписујући се у све врсте њених чланова. Ј« Дс Ј.

Подела воде и копна на Зелљиној новржини. — ПроФесор Херм. Вагнер објавио је у у часопису Маскг1сћ1еп иоп Лег ОезеИзсћа^ Лег ХУгззепхск а [Iеп хи ОбШпдеп (1895) свој нови рачун о подели воде и копна на нашој земљи и то по појасевима од 10° у тисућама квадр. километара. Збир појединих бројева даје за северну и за јужну Земљину половину, као и за целу површину Земље, ове ци®ре (у хиљадама кв. килом.): Површина Копно Вода Копно Вода (по Беседу) у продентима Северна полу-кугла 254.975 100.902 154.073 39.6 60-4 Јужна полу-кугла 254.975 43.547 211.428 17-1 82-9 Свега: 509.950 144.449 365.501 28'3 ТРГ Овде је урачунато и хипотетично копно, које лежи северно од 80° сев. ширине са 619.000 кв. килом., и за такво исто копно око јужнога стожера испод 60° ј. ш. Кад се ова два сумњива копна не узму у обзир, онда укупна површина копна износи 134,877.000 кв. километара. (Ргот.) С. П.

Одговорни уредник: Стеван ПредиИ.