Просветни гласник

САУЖБЕНИ ДЕО

557

ПоиовиИ, уч. IV р. осн. шк. уГор. Добрињи, окр. ужич., 21. септ. ове год., по молби; Милан Наг/тиК. уч. IV р. осн. шк. у Лозници, окр. подрпн., 1. окт. ове год.; Стеван ЈанковиК, уч. осн. шк. у Београду, 24. окт. ове год.; Тодор СтабловиЛ, уч. осн. шк. у Пироту, 24. авг. ове год.; Марија Јелекови&ева, уч. жен. осн. шк. у Шапцу, 9. окт. ове год.; Анђелија ЈовановиКка, уч. жен. осн. школе у Ћуприји, 28. септ. ове год.; Периша Ђокип, уч. у Паданци, 19. окт. ове год.; Јеврем МатиК, уч. на Дубу, окр. ужич., 19. окт. ове год.; Марија ФругаиКка, уч. у Текији, окр. крај., 1. септ. ове год.; Јулијана МилиЛевиКка, уч. у Бањи. окр. крагујев., 11. септ. ове год. Еоста ЂаеикиК, уч. у Међулужју, окр. подунав., 1. новемб. ове године, по модби, и Љубица ФилииовиКева, уч. жен. осн. шк. у Гдоговици, окр. топл., 6. нов. ове год., по молби.

РАСПИСИ И ОДЛУКЕ МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА РАСПИС директорима гимназија и реалака, о изменама у наставном програму из математике Са више страна истицана је потреба о иодели математичке наставе у нашим гимназијама и реалкама на два течаја: на нижи течај очигледне наставе и виши течај научне наставе. Тако је Главни Просветни Савет на 615-ом састанку од 3. Фебруара о. г. донео одлуку: „да се геометриска настава подели на два курса, нижи и виши; први да обухвата I., II., III. и IV. разред гимназија и реалака, а други V, VI., VII. и VIII. разред гимназија (а V., VI. и VII. разред реалака); нижа настава да се наслања на тачно разматрање и очигледност, а виша на научну дедукцију; на место досадашње догматичне наставе у геометриском цртању да се учи геометрија с цртањем, али тако, да геометрија буде циљ, а цртање средство." А поводом писма г. директора лесковачке н. гимназије од 30. авг. о. г., Бр. 473, у коме се исто тако предлаже подела целокупне математичке наставе (аритметичке и геометриске) на нижу, пропедевтичку, и вишу, научну наставу — донео је Главни Просветни Савет на састанку од 11. о. м., одлуку, да се још ове школске године изврши та подела математичке наставе на два концентрична дела. Па како је и ПроФееорско Друштво, усвојивши на V годишњем збору наставни план за једнолику средњу школу, предложило поделу математичке на-

ставе на два течаја, тако да се већ у III. разреду почиње учити алгебра, као што треба да буде и по наставном плану од 26. септ. 1888. г., ПБр. 9949., који и данас служи за основу гимназијској настави, то сам — усвајајући поменуте одлуке Главног Просветног Савета и ПроФесорскога Друштва — нашао за потребно наредити ово што иде: 1., да се целокупна математпчка настава (аритметика с алгебром, геометрија с геометријским цртањем) подели на два течаја: на нижи течај очигледне наставе и виши течај научне наставе. Нижи течај да обухвати I., П., Ш. и IV. разред гимназија и реалака, а виши течај V., VI., VII. и \ Т Ш. разред гимназија и V., VI. и \'П. разред реалака; 2., да се геометријско цртање не предаје догматички, као до сад, него да се у"1., П., Ш. и IV разреду гимназија и реалака учи геометрија с геометријским цртањем тако, да геометрија буде циљ, а цртање средство; 3., да се рачуница учи у I. и П. разреду, а заврши у Ш. разреду у половини шк. године, тако, да се већ у Ш. разреду почне учити алгебра, како би се у IV. разреду могао завршити први ступањ алгебарске наставе, а у V. разреду почети настава на научној основи; 4., да према томејош ове године отпадне геометријско цртање у I., П. и Ш. разреду гимназија и реалака, па да се замени геометријском очигледном наставом; у IV. разр. учиће се стереометрија и попуњаваће се стечено знање из геометр. цртања најпотребнијим правилима планиметријским; 5., да се математика (аритметика с геометријом) у I., П., Ш. и IV. разреду гимназија и роалака предаје по већ усвојеним уџбеницима од Шрама и Шислера, а у V., VI., VII. и VIII. разреду гимназија и V., VI. и VII. разреду реалака по уџбеницима Ф. Мочника. 6. Наставно градиво на поједине разреде поделиће се по приложеном /. распореду. Ову моју одлуку саопштићете свима наставницима поверене вам школе, којих се тиче, ради знања и управљања. ПБр. 19195. 17. октобра 1895. год. у Београду. Министар иросв. и цркв. аослова, Љ. Бовачевик с. р.