Просветни гласник

30

рац врати паши каже му, да је изабрао место код самог бора. Тако иоста име Самобор. Глигорије имаше четири сина. Један се звао Давид, други беше „слијеи троКи иои, а четврти беше већ стар, кад се оженио. Отуд има данашње село четири рода (племена): 1. Давидовиће, 2. Поповиће, 3. Слијепчевиће и 4. Старчевиће, — И заиста ова племена самоборска славе св. Саву као и Дробњаци и не узимају се међу собом. Т г ик§ап ТотШаи: Вег Лгзргипд 'ооп 1)о1пјГ Уаки(. 0 постанку Доњег Ваку®а један је мухамеданац испричао ово: Ире 300 год. неки Ибрахимбег из села Кутање (с леве етране Врбаса) сазида на свом земљишту на десној страни Врбаса дивну џамију. Извор близу те џамије лепо обзида, а мало нодаље начини мост нреко Врбаса. Одмах се почну мухамеданци насељавати око џамије, а временом ту носта велико насеље. Најнре се оно зваше НевАбад т. ј. Ново насеље, а онај његов део око џамије Ибрахим-бегов џемет' 2 ), како се и данас зове. Ну пре 180 година ирозва се ово место арабиски „ВакФи Кебир", нгго значи Велики Ваку®. Најзад се пре 80 год. прозове Доњи Ваку® за разлику од Горњег Вакуша. Само име Вакуф дошло је отуд, што Ибрахим-бег поклонио џамији сву своју земљу с десне сгране Врбаса, а такво се завештање зове „ваку<т>". 1)-г Ви&тд 'ЛгаШсгу: 1Љег <1ге ВеЛеикмд с1ез Ћатепб Возпа. Сви се новији испитивачи слажу у томе, да је Босна добила име од своје главне реке. Али још није објаснио нико значење тога имена. Јагић и Миклошић тврде, да реч „Босна" није словенског порекла. На основу тога Талоци тражи значење овом имену још у пресловенској историји ове земље. Пре Словена становала су у Босни илирска племена. Борба ових илемена око сланих извора показује, колико су та племена ценила со. А област реке Босне беше сољу најбогатија. То је био јак разлог, да се по имену соли назове и главна река и њена област. У данашњем североарбанаском наречју има реч Воз, Возз, значи обичан суд за со а после и слаии басен, месго, где се добија со испаравањем слане воде. То је дакле реч, од које поста словенским наставком—вна име Вос-та. Ово је име било најпре адјектив, уз који је се разумела реч: област или земља, дакле је значило: земља соли. 0 таком значењу имена ^Босна" сведоче и доцнији називи, који су на век

били скопчани са именом соли, нпр. „Соли " област на реци Спречи, коју и маџарски извори зову тако, а Турци је нрозваше Тузлом, што опет значи со Мгс\%аЏоог6 СкпзГорћог: Ваз РороеороЦе гп Неггедогша ип<1 сИе МегкгспгтдкеИеп ооп 2аиа1а. I. ТТоаово аоље је једна од дубодолина југоисточне Херцеговине. Оно личи на дугачку савијену руку. Дуго је 30 км. а широко '/, км., негде 3 км. С • обе стране су му стрме, голе стене карста, а по дну се ређају до 20 села са 5000 становника. Клима је веома погодна, земља плодна и с тога у Понову нољу успева све културно биље, које и у приморју. Од јесени до краја пролећа цело је поље понлављено. Кроз поноре у доњем делу поља отече сва вода јадранском мору и барама у Габели и тако је ноље преко лета сухо, чак и безводно, јер му пресуши речица Требињчица. Ове поплаве таложе муљ и доносе са собом рибе гаовице, те су корисне становницима. У Понову пољу има много старих гробова (народ их зове „Грчко гробље", „Грчке плоче"), за тим тумула и градских развалина. Причају, да се Поиово поље некад звало Ерива лука. А кад су напале Османлије на Херцеговину због тога, што је одавде војвода био иоп. назове се ЈТоиово. Овом се имену тек у време окупације дода реч „иоље". Поповчани су сви хришћани, храбри су, али и нромишљени. Они знају многе занате: каменарски, ковачки, лимарски и др. Има их по целој Босни и Херцеговини. II. ПеКина Вјетреница налази се у селу Вавали у Поиову пољу. Улаз у њу окренут је северу и лежи на висини од 40 мет. Брег, у коме је пећина, зове се Градац. На улазу Вјетренице духа изнутра врло јак, хладан ветар, који је у толико јачи, у колико је спољашња топлота већа. Вими овог струјања управо и нема или иде обрнутим правцем. Пред уласком су на сгени урезане пеке људске слике. Најужи део пећине је сам улаз. Кад се нроће ходник дође се до „кааије" у стени, после које се ходнвк уздиже за 1 мет. По том се кроз доста велика врата улази у најпространији део пећине „Раскрспицу". Лево одатле наставља се главни рукав, а десно се одваја један огранак, дуг 50 м. Кад се за 15 м. иде тим огранком чује се звук, налик оном од воденичног камена. Тај звук производи ваздух, који кроз једну нукотину у стени хуји напоље. Отуд је овоме месту име „Жрвни". На крају огранка на месту „Вубањ" чује се звук