Просветни гласник

бубња. Постанку овог звука не зна се објашњен.а. Лево, у северном крају овог огранка налази се т. зв. „Млин", у коме се нонавља исти звук, као и у Жрвнима. Кад се из „Раскрснице" пође главНим рукавом нећннским дође се кроз узан ходник до малог језера, које у јуну нресуши. По том се дође на место, где су нод и таван обрасли сигом и капавцем. Даље се иде око 40 мет. нреко песка, за тим се скрене на лево и кроз једна врата ступи се у део пећице, назван „Чејреци" због капаваца, које висе с тавана у облику черека. На 80 мет. одавде има велика јама, назв. „Пјати" то ће рећи тан.ири, јер ту на дну има много тањирастих удубљења. У сред „Пјати" је узвишење од 2—8 м. У лево се пружа језеро, дуго 100 мет. Вими се на ово место стичу све воде у Вјетреници, пониру и носле се појављују као река „Лукавица". Пошто се даље нређу сталактити и сталагмити гази се 100 м. земља и 100 м. урвине од стена. На 500 мет. од улаза има сноредан простор, паралелан главном рукаву, а на крају њега је велико удубљење са водом на дну. На 600 м. од улаза неКина је на висини од 10 м. III. Манастир и црква св. Иетра у Завали. У Попову пољу на нодножју брда Острога с леве стране реке Требињчице налази се манастир Завала. Име манастиру и селу Завали дошло је отуд, што леже „за валом" т. ј. за нагибом, које се спушта чак до далматинске границе. Храм је готово сав узидан у једној пећини. Ео је зидао овај манастир, тешко је одредити. Можда га је сазидао срнски краљ Драгутин или краљица Јелена. Близу манасгира Завале су рушевнне од цркве св. Петра. Њен петровдански панађур („дернек") и њена имаовина пренета је на манастир Завалу. У манастиру је сачувана стара књига „онштак". IV. Град Елисура налази се на стрмом, готово неприступном брду између села Завале и Бјеленића. Дебели зидови његови већ су подлегли зубу времена. Народ прича, да је град Клисуру сазидао Херцег Степан. Испод стубова на југоисточној страни находи се нећина „Змајевица" или „ Гавница". Јован Ердељановик. 1) Једна ће битп доцније, у последњем одељку поменута. 2) Ето нам турске речи, од које наш народ сгвори назив ((Џемат". Под напоменом стоји објашњење: Шгк.-З^асШћеП ,дакле крај. 22. Е. (је1сГк ји 1д1881пр1Сса1о. Б1е шгШвсћаШГсће Еа§е Ба1та11еп8. МШћ. 4. к. к. §ео§г. СгезеПзсћ. 111 \ ; \ Т 1еп. Вс1. XXXVIII. .V 1 8. и 9. с. 558. 1894.

У Бечу се, под председништвом гро®а Хараха, образовало друштво за економско унапређење Далмације, и г. ГелчцИ, одушевљени земаљски патриота (мора се тако назвати, јер је он тип оних земаљских патриота, каквих има у Аустрији), притиче му у иомоћ неколиким саветима. То је похвално од г. Гелчића, који је и иначе познат као писац, који много и о свачем пише; али је за покуду што овај земаљски патриота не зна за меру и такт, те притом друге вређа, нарочито Србију. Од острва и места далматинских могу се Вис, Хвар и Херцег - Нови, као зимска нребивалишта за болеснике, надметати са Ривјером, Кршом, на и Сицилијом. Не ваља Раб, који је предложило поменуто бечко друштво; прва места ваља нодизати и улепшавати. Гелчић мисли, да Далмацији неће битм од номо^и жељезничке линије Сарајево-Мостар-Метковић, нити Сарајево-Снлет. Од значаја су за ову земљу две линије: Книн-Танин и Книн-Нови. — Ваља регудисати реке далматинске, које инундују околину, и тако помоћи земљорадњи. У Комиси је малим средсгвима нодигнут завод за паковање сардине; треба га јаче помоћи. Неонходно је потребно подићи кудтуру винове дозе, маслине и воћа, нарочито вреди унапредити производњу вина, које се зове Корчулсш Грк, бољег од марсале,- која се сада производи у Далмацији, Истри и на Кр®у. 28. ЈјСоп НоиззеГ. Бе пош/е! Ог1еп1. N011уеПен §'(';о^гар1п<јие8. N1'. 2. р. 21. 1894. Рапз. Плевна је реванш Косова. На њој није нодлегла ни гласовита храброст турска, ни војничка слава, ни царство турско, већ стари дух ислама, који је четири века нарализовао, Исток, укрутио људе, петриФицирао и саму ирироду. На Плевни се родио нов Исток. Нико није побеђен, па и сама Турска, која је за последњих 20 година ностала напреднијом, но пре за 4 века. До берлинског уговора комуникациона средсгва заиадне Евроне нису ирелазила границе Србије, већ се завршивала у Земуну, Базјашу или Бања Луци. Клисуром п брзацима дунавским са свим су били одвојени басени средњега и доњега Дунава. У унутрашњости Бадканскога Полуострва било је са свим мало и обичних бољих путева. Од берлинског конгреса је дубоко измењена геогра®ија ових делова Европе. Писац наводи жељезничке пруге, које су у Србији, Вугарској, Турској и Босни са Херцеговпном саграђене. Геогра®ски по-