Просветни гласник

ложај Србије и њене жељезнице чине: да ће она вући користи од траннита између западие и ередње Евроие са јужном и Истоком, користиће се у великој мери и радовима, који ће учинити Дунав нловним; Београд ће постати (?) антрнот, одакле ће се разносити еспапи и водом и жељезницом. Од евроиских земаља једина је Угарска везана непосредно са Београдом, Софијом , Цариградом, Оолунои и Сарајевом. Ока може са успехом тежити да њен економски утицај превлада у Србији, Бугарској, па и Турској. Аустроугарска се користила тим положајем, њени капитали су ангажовани у свим већим предузећима на Балканском Полуострву, она ради да економске односе модиФикује и обрне себи на корист; она управо извлачи праве користи из еманципације ових земаља, на којој су други радили, па и за будућност спрема измене, које њој иду у рачун. Њени економски интереси овде се потпуно поклапају са њеним политичким тежњама. Она жељезницом везује Босну и Херцеговину са собом и Јадранским морем и тиме изолује ове две земље, још Црну Гору и северну Албанију од осгалих делова Балканскога Полуострва. Ма какве биле судбине Србије, Бугарске и Македоиије, Босна н Херцеговина су иривучене Јадранском Мору и с њима неће имати никаквог додира и никаквог заједничког интереса. 24. А. 0. ВендеровЂ. Краткш статистическш обзорт. Болгарш. Славннское Обзор'1;ше. Годт> ч. 1894. 25. 1)-г Рг. 8. Кгаиз. Бег Кате 81 атђо1 оДег 181ат1зо1. Шођин 1893. с. 85. Мисли да је турско име за Цариград, Стамбол или Истамбол, српскога или бугарскога порекла. Срби скраћују пме Константин у Стано (?) и Станоје, отуда (?) Стамбол, од којег су Турци нанравили Истамбол. Овакке дедукције подсећају на разговор између кловнова у циркусима. 26. РгоГ. 1)-г А. ( V. Уеитапп. ВаћпаИшзсће К1181еп81ас11е. Мопа18ћ1а11ег <1ев \У188епбсћаШЈсћеп С1иђ т \У1еп. XV. с. 1—22. 1894. 27. Ђг. Впгсћпег: 1каго8-Шкапа, егпе оегде8зепе 1пзе1 с1ез ОггесМзе/геп АгсМреЉ (тИ Каг1е, Та1'. 18). — (Вг А. Ре1еппапп8 МШћеЈћш§-еп, 40. Вапс! XI., стр. 256—261.), 1894. Нпкариа (турски: Кариот) једно је од најзаборављенијих острва. Оно је удаљено 21 км. за-

иадно од Сама, 45 км. источно од Микона. Из старог доба остало је у неколико прилика помена о овом острву. Из времена до 19. века писало је о њему више њих, а у 19. в. поред нојединих посетилаца, који су обавештавали научни свет о свом бављењу на овом острву, најбоље и највише је о њему писао Грк Стаматиад. Многим Стаматиадовим подацима послужио се и писац овог чланка. Ово је острво до сад врло мало испитивано, како у погледу његових старина тако и са геограФске и топограФске стране. — Ради бољег разумевања чланка додата је карта (1: 15 ( 000). Никариа се некад звала " 1'/моо~ и ' /лаош (Икар и Икариа). По Стрелбицком површина јој је 267,8 км\ Она се пружа као насгавак планинскога гребена, који се протеже на Самосу, а дугачка је 39 км. Део егејског мора у близини Никарие звао се у сгарини ' [ла^од тгбугод или '1ла(Ј10у тсеУ-.ауос,. И данас је познато оно силно таласање морско око Никарие, које често настуиа у вече, кад се ветрови одбију од брдских врхова, па пређу и разбију се о море крај обале, те нрестану већ не далеко од острва. Никариа нема пристаништа. Гребен Фанари на сев.-исгоку доста је раван ; на против јужни, Папас, одсечно се спушта у море. Планински ланац Етера грана се готово ио целом острву. На њему је више врхова, од којих је највиши Фардис (1041 м.). Северно од врхова Ипсоне и Пирга лежи грожђем врло плодна висораван Песи. Овде је можда оно место, чувено из старине због праминског вина. Сем ове има још две равнице. Пошто је на планинама још доста шуме, има и многобројних извора са свежом водом. Ну сви су потоци кратка тока и пресушују, па је така и речица Халарис. Клима на овом острву врло је здрава. Сви путници веле, да због ваљана ваздуха и воде становници овде дуго живе и међу њима се врло често нађе стогодишњих стараца. По годишњаку архипелашке провинције имала је Никариа 1892. год. 12.800 становника, већином угљара и земљорадника, 3 манастира, 12 школа, 4 болнице. Много има и разне стоке, највише коза. Производи овог острва су: грожђе, кромпири, разне воће, мед и восак. Острво црипада вилајету Џесаир - и - бар - се®ид (т. ј. острвље Белог мора). Њим управља турски кајмакам, потчињен валији на Роду. У црквеном погледу острво потпада под самског владику. Никариа се дели на три области, т. зв. тџтјџата: Фанарион (Драканон) на С., Месареа у средини, Перамереа на Ј. Никариоти живе у 1824 насеља,