Просветни гласник

управо двора, од којих Су неки адвојени за себе а неки по три, четири заједно граде место (%о*>о6т>).. Главно месго области Фанариона јест Ајос Кирикос , седиште острвеке управе. Одавде иду три пута. Један иде на С, до Пирга. Други иде до места Каравостама. На овом путу има место „терма" са топлим изворима (један 47,5—§2,5°С, други 35—40"С); за цело је ту била стара Огоиа. Главно место области Месареје јест Евдилос на северној обали, пола часа од мора. Има мало склонпште за лађе: '1<7Тог. Позади Евдил-а је врло плодна област Кампое са доста развалина. Овде је можда било старо (Јпчц. Од Евдила иду четири пута на разне стране: један на И. до Каравостама, други на Ј. до брежуљка Каетра. Негато од овог пута западно иде трећи пут, најпре на ЈЗ., за тим на И. норед многих места ка области Фанариону. (Од Петропули иде један пут до јужне границе области). Четврти пут иде од Евдила у област Перамеру. Овом облашћу даље нролази поред више група од села и кроз Ипсону до Фара. У селима станују крепки, вредни људи. Кад се Никариот жени, он тражи женску, која може добар терет понети. — Инострана култура више утиче на становнике источног острвског дела. У селима на западном делу острва дела се кућа састоји из једне собе, под јој земљан а кров дашчан. Два уска отвора служе као прозори, један већи као врата. До зида је огњипгге, око којег седају укућани, а странцу дају место спротив. Пиће им је вино помешано с доста воде (лангира). Виљушке и ножеве сматрају за сувишне, а пију само из једне цинкане чаше. Употреба постеље тек је почела продирати; у западном делу острва јога спавају на козјим кожама, а за узглавље им служи греда или камен, на који простиру комад одеће. Никариоти воле своју постојбину. Они су веома веселе на/рави. У Стаматиадовој књизи су изређани њихни обичаји, песме, пословице, загонетке и пгре. Јован Ердел.анови!!.

28. УШог Вегаг(1: N01118 8етШдиеа еп вгесе. Аппа1е8 с1е Сгео^гарМе 11. 1894. 882 —385 р. Гат. У овом чланку покугаао је Берар, да неколиким називима грчким нађе корена у семитским речима. Тако за називе: Тагод или "1тарод, Та7'ауоа или Тагау^аСа, Т гјго ^ или Тагод и Т(гебод, мигаљења је, да им ваља тражити коГЕОГР. ЛИТЕР. О БАЛКАН, ПОЛУОСТРВУ

рена у 'семитској речи: 1апшп. То мпгаљење своје осиива на овоме: за свако од ових месга, чије смо називе горе исписали, везана је по једна легенда о неким чудовигатима морским, која се обично престављају пола у људском облику а пола као рибе или змије, а 1апшп у свима семитским језицима означава све таке баснословне рептиле сувоземне и водене као змајеве и водене змије. Заназиве пак: ЈУпусомог, Модсппј, М у ^ соггј , Мгј%о)ггј. МауагСтас; или МЈуагчтас, М(&а\>а или МТ оугч , Ми/огос; или М у/ Ф гј и М у / у \га1, мисли, да им треба тражити корена у речи Махапећ-табор, сган, око нпр. у називу Махапећ1>ап. Он је мигаљења, да су име Махапећ Феничани давали обично својим колонијама и да су сва горња имена постала из те речи, услед различног превођења сугласника ^ (хет). Грци су осећали тегакоћу да га изговоре и преведу, па га је за то свако преводио онако, како се њему учинило да је на.јбоље. Ово мигаљење поткрепљу овим доказима: 1) Велики број легенада за објагањење ових назива, јер их нису разумели; 2) положај тих места; и најзад 3) слпчан начин нревођења ^ у другим речима. Најзад за место, које се зове 'А&џрсаог, Мтешшп или тачније Сабћчш, Саз1га Мшегтае, Агх Мшегуае итд. вели да је такође било колонија Феничанска, а да је оно Мшегсае добила према јеврејскоме Махапећ-Е1оћт. Кад су, вели Берар, Јевреји имали логор Еховин, зашто као Фенпчани неби имали логор Балов или Астартин — Махапећ-Ва], — Аб1аг1;е, Саб1гшп М1пегуае итд. М. А. Протић. 29. ОепгеЛгшз Оеогдгас1ез. Ба Тигдше асШеПе. Еез реир1ез аГГгапсШз с1и јоп§' оНошап е1 1ев шГеге!« ГгапсаЈз еп ОпепГ. с. 377. ГаП8. 1892. Ово дело је у опште без икакве вредности. У њему се све само површно додирује: невоље, које Турску муче, европска трговина са Истоком, нарочито са Смирном, тамошње европске колоније итд. Има и бајки у овој књизи као: султана поткупљују страни лиФеранти при ли®ер"цијама оружја, Немачка има намеру да освоји Малу Азију и тајно шаље та-мо своје колонисге, који спремају земљиште итд. 30. А. Ггегћ. V. ЈУагзћегд. Еће \Уа111вћг1 пасћ СоЛопа, аиз 4еш НасШазз ћегаизаге^еђ. уоп Јоћ. ЕпзсћаиГ. с. 149 са 2 карте. Сггаг. 1893.