Просветни гласник

34

31. Рћ. ЂаШ('. Еотгзсће ЗЂгазкеп т Возтеп ипЛ т Лег Нег2е§о^та, Ееб1;бсћпЛ 1'иг сНе 42. РћИоЈо^епуегбатткигег т \\'Јеп. с. 70. Шеп 1898.

32. Р. 8ИсоН. ВепсМ иђег етеп АизДи§ пасћ БЉигтеп ипД Ба1таИеп. Агсћаео1.-ЕрЈа-г. МШће1]ип§-еп аиз Ое^еггекћ - Гп§-агп. В(1. XVI. с. 32—49. 1893.

III.

33. Ж. Н. Согепз - НагсЈу. Моп1епе§го ап<1 ћв Вогс1ег1апс18. Тће (тео^гарћка! Јоигпа1 Уо1. IV. № 5. с. 385—407. 1 ј 01 к 1 оп , Хоуешћег, 1894. Писац је у три маха нутовао по Црној Гори и пограничним обласгима, носледњи пут с намером да сазна, како су, противно одредбама берлинскога конгреса, утврђене границе између Црне Горе и Турске, питање, о којем нема помена у „плавим књигама" нити Еош^п ОШсе има о њему инФормација. Европска комисија је утврдила границе око Скадарског Језера, у Приморју и на Северу Црне Горе, према Плаву и Гусињу остала је граница неодређена, јер су Арнаути спречили даљи рад. И ако те границе нису непознате (види руску карту 1:420.000 и аусгријску 1:75.000) овај члан лондонског географског друштва показао је врло много дипломатске вегатине, успевпш да снима у овим неприступачним областима северне Албаније, и да изради карту, на којој су границе Црне Горе према овој земљи тачније одређене. Осим тога он је нронутовао већим делом Црне Горе, новоиазарским санџаком, Плавом и Гусињем, и у чланку његову има података и реФлексија, које ћемо или са њихове новине или оригиналности изнети. Црна Гора. Еоценс Харди се бавио у Црној Гори и при свечаностима, које су приређене за време прослављања ободске штампарије и том приликом гледао одело и игре, међу којима разликује три главне врсге: зетско коло, које играју поглавито Арнаути из Подгорице, црничко коло и оро. Жене раде у Црној Гори, а људима је главно ратовање за то је пуно рапсодиста Хомерова типа: у вече у сваком црногорском селу певају епски бардл уз гусле (опе з1пп§ - ес1 у1о 1 јп). Равница око Скадарског Језера и Подгорице су географска самостална обласг у Црној Гори. Скадарско Блато је слично Гарди ('!). Отиче само Бојаном и услед тога што она мало воде одводи настунају поплаве обала. Поред Бара и Уциња

помиње у приморју и мало пристаниште са неколико кућа, Пристан, које је на жалу. Пео се и на Ћирову Пећину, највиши врх Дурмитора и онисује леи крај око Жабљака, којп се зове Језера. Идући Кому пењао се на Маглич, „са којег је лепши изглед но и са једног другог врха у Црној Гори", за тим преко Царине на Кучки Ком. Два највиша врха Комова раздвојена су басеном, који личи на кратер; на њима превлађује алписка вегетација: затворено плаве генцијане, алписке руже : и Ес1е1\уе188. Ј У Васојевићима, чије се куће одликују високим крововима као босанске, а одступају од осталих црногорских, главно место је Андријевица са 20 кућа. Из Васојевића ишао у Бераие а одатле посетио римске развалине код Будимља, неке пећине у долини Лима, по чијим дуваровима има хришћанских симбола 1 ), одатле видео Шишково Језеро, па Београдско у Црној Гори. По планинама око последњег језера има дивокоза, јелена и медведа. Согепз - Нагс1у даје савета Црногорцима, од којих неки као да су са свим умесни. Они већ треба да израсту из хомерскога времена и да се одрекну својих епских идеја. Проширењем граница Црна Гора је добила много више извора за благостање, ваља их експлоатисати и јаче развити. За сада они се још нису одрекли идеје, да је свако занимање, изузев ратовање, недостојно човека. Мало је урађено да се економски унанреди земља. Жита нема ни у довољној количини, за потребе становништва, а вино се попије онде где рађа. Незнатна је трговина сувом рибом и бухарицом, главним експортима црногорским. Јаче економски развиће се Црна Гора подизањем боље стоке, и у већој количини, и експлоатисањем шума; нрво ваља да учине сами Црногорци, а за друго ваља дозвати стране предузимаче. Стока се и сад извози за Малту, Аустрију, Италију и Француску. За шуме