Просветни гласник

неће нико ништа дати, док се не подигну добри иутеви. Остаје народу да се прилагоди промењеним приликама. Од његове способности за ову адаптацију зависи будућност Црне Горе. Новоиазарски санџак. Из Берана дошао је Козенс Харди у Бијело Поље; на енглеским картама се уцртавала варош Акива 5 миља северно од овога места. К. Харди исправља карте и утврђује да је Акива само турско име за Бијело Поље. Сјеница је административни центар санџака. Око ње је висораван, која се пружа према Северу до ерпске границе. Нема нигде дрвета, и трагови цивилизације су са свим ретки: види се где где по нека кућа. Готово цело земљигате представља просгране паше. Сено је изредно и ливаде се три пут у години косе. Сваки сељак, ма како бко сиромах, има 2— 3 коња и 2—3 краве. Ова област, у средњу руку висока око 3500 стопа, 6 месеца је под снегом и стока поједе све сено, којега тако много има. — СЗ. од Сјенице продужава се исти карактер земљишта. Превлађују плитке депресије, богате травом, а без дрвета. Свуда се виде безбројни пластови сена, крда оваца и чопори крупне стоке. Пред Новом Вароши се на један пут измени изглед и насгају шуме. Из Нове Вароши дошао у Пријепоље пролазећи кроз густе букове и јелове горе. Овде су за тим у Плевљи (Таслиџа) и Прибоју, аустријски гарнизони. Од Плевл,а води особито добар пут до преседли Метаљке на босанској граници. До Берана су Арнаути, а даље према Западу Срби, који се зову Босанцима. Српски језик је дипломатски језик у овим крајевима. Турци и Аустријанци, који не знају Француски, споразумевају се на српском језику. За сгановнике новоназарског санџака сваки је странац непријатељ и долази у тајној политичкој мисији. Судбина ове области у божјим је рукама. Ово је само извесно: овај кључ Балканског Полуострва не може дуго задржати свој данашњи облик (аустријски гарнизони, турска цивилна управа). Његова политичка геограФија је многоструко мењана и још ће се мењати. Ллбанијп. Проклетија спада у најлепгае гребене нланинске. По облицима и структури слична је Доломитима у јуашом Тиролу. По њеним врховима нема нигде зеленила, нити икаквих трагова људскога живота. И у Августу се виде снежна платна по странама ове планине, и ако нема глечера. Неки врх њеног гребена је по свој прилици највиши у Албанији. Арнаути мисле да има на југу неки вис, који је виши од Проклетије.

У областп као што је северна Албанија, где једва око 7б°/ 0 од становника помру природном смрћу, природно је да нема трговине. У равницама приморским родп доста кукуруза а Фале и пећанско вино. Планинска племена пасу сгада, а узоравају само земљиште око својих кућа. По теорији је ово турска област, али не плаћа никаквих пореза. Писац по инФормацијама описује изолован планински крај Ругово, најнеприступачнију област у целој Албанији. Албанско племе које овде сганује нема везе са оеталим светом. То је крај Мула Зеке, о којем се Коценс Харди много обавештавао; његове се инФорлације о Мула Зеки у главноме слажу са онима, које су штампане у нашим новинама у прошлој и предпошлој години. Писац је помоћу бесе и веза са турским официрима продро и у Плав. Подела на Фисове и крвна освета, отежавају путовање по Албанији, али и ако крвна освета чини да је тешко путовати, без ње би било немогућно путовати. И тај рђав систем има својих добрих страна. Издајства нема. 0 крвној освети постојп цео усмени закон, који се зове Дукађинов Закон , и да се он изврши мотре старешине племена и стари људи. Коценс Харди се обавестио о неколиким принцппима тога усменог закона, тога правног обичаја: „Ако је неко, који је под бесом, убијен или опљачкан, онда онај, који му је дао бесу, мора га осветити". ,Ако путник жели да је на путу сигуран, ваља да има бесу, нарочито бесу од поглавица или отменијег човека". „Онај који рани човека, али не смртно, плаћа поглавици племена 15 лира. Ко опљачка путника на друму плаћа 30 лира, а ко украде брава 5 лира". Прави Енглез, Коценс Харди ставља питање себи и геограФСком друштву лондонском, где је овај рад читао, каквога ми имамо интереса од свега овога? Није трговачки интерес, јер је енглеска трговина у овим крајевима са свим слаба и нема изгледа да се развије. Али географском друштву не требају само корисна знања, да га заинтересује нека област, довољно је да је непозната. А нема области у Еврони, где би промене у политичкој геограФији биле веће и где ће бити веће но овде. Померања црногорске границе то показују. Берлински конгрес је досудио Црној Гори и Гусиње, сграно јој по осећању, језику, религији. Природно је што су искрсле тешкоће, и граница је морала бити повучена сагласно не са теоријама политичким, већ са геограФским Фактима.