Просветни гласник

Вб

На ову расправу се надовезала у енглеском геограФСКОМ друштву интересна дискусија, у којој су учествовали пуковник Т. 8а1е који је јамачно био члан комисије за разграничавање Црне Горе и Турске. I. А. К. Жипго, који је раскопавао Дукљу Т. \\ т . Ге§-ћ и председник друштва, који такође као да су посећивали Црну Гору. Нетачно је у овој дискусији да је Црна Гора у Европи с1агкез! согпег", најтавнији крај. 0 Црној Гори има већа литература но о Краљевини Орбији, и то поглавито страна литература, а осим тога и специјална карта 1:75.000 (бр. 4 нрошлог. „Прегледа"). Остале су мисли интергсантне. Црна Гора је збркана маса кречњачких стена, тако збрканих да их је нелогућно замислити, без путева и без срестава за организовану војску. Кад је то видео пуковник 8а1е било му је јасно како се Црна Гора могла противити турској сили. Сада је направљен добар друм средином земље и иитање је да он не буде Фаталан за будућност Црне Горе. Врхови и цео гребен Проклетије су најлепше планинске сценерије, какву нигде вигае није видео. Кад је био на Скадарском Блату насгупила је инундација и цео базар скадарски био је под водом. Албанија је земља каже Гедћ, у којој човек свакога другог човека сматра као свога природног непријатеља. Фали очински доспотизам књаза Николе. Овај владалац је свој власгити канцелар, први министар и главни командант. С јутра се најпре бави о правди под брестом, за тим прегледа војску, а по том можда закључује уговоре са страним силама. Он је способан човек. Не могу замислити никога другога, који би улогу књаза Николе боље одигравао. Он је знатно проширио област своје земље, у њој влада потпун ред, разбојништво је непознато, можете ићи куда хоћете и сигурни сте са животом и имовином. Али поред свега тога Црногорац показује за мало што способности осим јуначких дела. 1) О тим пећинама види потоње реФерате. 34. 1 ј . I). Таипау. Бе СеШпје а №јшМ оу § ого (1 раг 1а Возше е!; 1а Тгап8у1таше. АппиаЈге <1и С1иђ А1р1п Егапса^з р. 822. 1893. 35. !)-г ОизШ>' \Уегдап(1. Еш. Везисћ ђех <1еп Л^а^асћеп <1ег Жапјапа ш Акагпашеп. Шоћиз. № 6. р. 85 1893. Писац се бавио међу Власима у Акарнанији и Тесалији, који се зову Фаршериоти и међу којима се одржало ово уређење:

Старешипа сеоски зове се челник и има иод својош влашћу 20—200 породица, над којима је неограничени господар. Имање су ових Влаха стада, која лети пасу у планини, зими по равницама, али не увек на једном месту, пошто ти Власи, око места Врахори, немају своје земље. За то ово племе влашко нема ваљаних кућа, већ само колебе, које зову каливе; саграђене су од дрвета или трске, а покривене сламом. Челник плаћа за све порезу, царину (кад прелазе границу) и све остале дажбине, а чланови заједнице плаћају му за то по 20 пара на сваку овцу, ако би имали више од 20 оваца. Али највећи део стада припада челнику, а остали их чувају. Сваки чобанин добија 3 — 5 лира и нар обуће (царуха) од Митрова-дне до Ђурђева-дне, осим тога у јесен кабаницу од козје длаке; сваки пасгир добија дневно по оку брашна, а двојица 6 коза, које они музу, а сваких 14 дана даје им челник по једно јање. Сва вуна, а тако и сир и масло припадају челнику. Спорове између пастира регаава челник. Челници су почели да сиромаше, од кад је Тесалија потпала под Грчку. У неким селима Власп се баве и о земљорадњи. Село Суровели има 90 породица, а припадају челнику Јанку; његове су куће, земље и стада. Једни његови људи су пастири и чувају стада око Аспропотама, други остају са челником у селу и обрађују земљу; поглавито саде дуван, а врахорскп дуван је најбољи у Грчкој. У Суровели га производе годишње око 12.000 ока, а у Охту 6000 ока и све је то челниково; они су за то и по нашим појмовима богати људи. Друга су села, која је писац обишао: Канцарос, назвато по имену челника, Бушас са 50 п Нушас са 30 породица. Куцобина је велико село од 150 кућа: зове се п Мањана и то је назвање пренесено на цео предео. На челу овог села није човек већ жена, коју зову челникоана (челниковица) и управљаће селом док не дорасте њен мали син. Последњи Власи се зову Арамунима и веле да су са Севера дошли.

36. IV. Стби. I. Коззоуо РоЏе. II. Аи^ <1еп 8сћаг Ба§ћ. Мипсћепег А%. 29. IV. 1893. ВеПа°;е. Пео се на Љубетен, који он зове Љубетан, са северне стране: од Качанина призренским путем на село Догане, за тим Слатину (висина 880 м.), па на групу колеба око једног извора на висини