Просветни гласник

од 1480 м. Сутра дан у зору (10. IX. 1892.) испео се на Љубетен. По истовременим опажањима у Качанику и на Љубетену, вршеним анероидом, висина је Љубетена 2600 м. Наводи и неколике друге податке о висини Љубетена (окружни скопски инжињер Шусер 2410 м., по тригонометријском израчунавању инжињера Јениша 2510 м., по Цвијићу 2740 м.). — Кад је чисто види се са Љубетена море на јјз. Од Љубетена на западу наставља се, после дубоког пролома, разривено било Шара и ту има без сваке сумње висова випшх од Љубетена, а састављених „очевидно", као и Љубетен и Караџида, из зрнастог кречњака. Д-р в. г87. Иван Вазовг. Великата рилска пустита. Падни б'кг1;ж,ки и впечателнд. — Сборникђ за народни умотворенид, наука и книжнина; книга УП. год. 1892. С офиа. Свој рад Вазов је поделио у 24 одељка. У прва три одељка говори о своме путу до манасгира, који се находи у Рили. У одељку од 1У. —XIII. пише о манастиру, околини и екскурзијама, које је чинио из манастира. У одељку од XIII—XXIV говори о Рили, њеном просгранству, Флори, шауни, водама, врховима итд. итд. а. Приликом свога полаека у Рилу, Вазов је, сем карте, понео још три четири списа, који бар за сада, сачињавају целу литературу о Рили. То су: „Плтеводителв. за рилскид мгнастирЂ", „Рилскии мгнастирт)", од К. Иречека, „очеркгтг за едно вгзлизание на Еленшп. - Вргхт>" од Златарског и једну брошуру од 3. Стојанова. Цео предео око Риле, отац НеоФиг Рилски, први је назвао: „Велика Рилска пустиша" па је тај, доиста карактерни назив, узео и Вазов. Пут од СоФије до манастира веома је разнолик и занимљив, а иде поред реке Џермана, преко Кочериновске долине, уз реку Рилу и пролази поред сели: Крапеца, Рила и Пастре, која су веома сиромашна и бедна. Најпосле суподином Царевог Врха долази се у манастир, б. Двориште манастирско доста је велико и калдрмисано, али је калдрма зарасла у траву. Свуд, у наоколо, виде се чардаци и зграде, а у средини је црква на сводовима, сазидана од белог и зеленкастог мермера. Иза цркве се диже једна стара, четвртаста кула, која својом висином надмашује све манастирске зграде. Поред самог манастира шуме потоци Рила и Друшљивица. Са врата стаје, у којој је ноћио, види се: цело двориште, четво-

рокатни редови"ћелија. црква и Хрељина Кула. Манастир има облик неправилног четвороугла, чија је источна страна дужа од осталих и лежи на странама брда. Манастир је притешњен с једне стране реком а с друге планином. Зидови су камени, високи и веома дебели. Стубови, који држе цркву и остале зграде, ишарани су разним шарама. Целокупан број стаја је око 300. Иза и око манастира налазе се и остале зграде, као што су: пећ, обори, воденице, ковачница, стругаре, амбари, кошеви и т. д. „Путници, који су год били у овоме манастиру, подједнако се диве његовој грандиозности. Д-р Иречек пак каже, да је то најогромнија грађевина на целом Балканском Полуострву". Манастир је стар већ девет векова. Има своју историју, ко.ја негде иде паралелно са судбом бугарског народа. То се може видети и из неколико врло старих докумената. Постанак Рилскога манасгира своди се првобитно на пећину Св. Ивана, која се налази за 1'/ 2 час на 0. у једној стрмој стени. После смрти му, неколико његових ученика на томе месту саградише капелу, где је сада црквица Св. Луке. Ту су се скупљали. После некога времена, видело се, да тај простор није довољан ?,а „братију", која се непрестано умножавала, те су били принуђени, да траже већи простор. И за то изабраше угао, што га граде поток Друшљивица') и Рила река. Ту се нренесе капела Св. Ивана. То је било за време цара Петра. Манастир је тако животарио скоро 4 века, као скромна и сиромашна обитељ. Али је за то имао врло много земаља : шума, ливада, села и т. д. што се најбоље види из хрисовуље Шишманове, која је дата манастиру 1879. год. којом су утврђена сва права и привилегије које манастир и данас има. Године 1335. један богат и благочеетив властелин срнски, ћесар Хреља, подиже манастир са свим: сазида врло лепу цркву на два свода и подиже кулу, која је служила као заштита од разбојника. Сам се пак покалуђерио и умро ту под именом Харитон. Манастир је од тада нагло пошао напред, али само за 60 год. Тада наста пропаст бугарског царства. Судба није поштедила ни Рилски манастир. И он, 1395. год. би до темеља порушен и опљачкан. Само је у целини остала црква и кула, што је Хреља подигао. Све опусте и зарасте у траву и коров. Тако је трајало неких 70 год. док се не изврши потпуно покорење Бугара. Тада неке скитнице монаси подигоше зид око куле и цркве н обновише лево крило манастирско. А год. 1470. по заповести султана Мурата I. мошти угодникове бише пренесене из Трнова овде. Од тада