Просветни гласник

38

почеше долазити манастиру многи поклоници и нриложници, међу којима беху и многа знатна лица. Са свију и најудаљенијих страна Балкан. Полуострва долажаху: богомољци, путници, болесници и др. да целивају мошти и да им се поклоне. Манастир се брзо нрочу и обогати. Али, опет све до 1883. год. више је пуга паљен, пљачкан п пустошен. Најпосле се братија потруди те подиже данашњи непробојни и врло високи зид. Али калуђери су учинили једну грдну погрешку, која им се не може никако онростити. Кад су решилп да дигну нову — данашњу — цркву, они су порушили стару Хрељину цркву и кулу! За то Вазов вели: „Рушење овога старога, историјскога споменика, који је поштедела и судба и Турци, може се објаснити само дубоким незнањем значаја његовог. Садашња црква, истина, богата је и великољепна и са пет кубета; али на жалост, ништа нам не говори о прошлим временима, из ње не веје дух старога времена". Нова црква изванредна је и сумња да је има лепше и у целој Бугарској. Зидана је од белога и зеленкаетога мермера, кога има доста у самој Рили, а покривена оловом. Врло лепо је и живописана. Вазов је посетио и пећину, у којој је живео и завршио живот Св. Иван, светац бугарски. Пут до те пећине је врло мучан и тежак, а њиме се излази и на Јеленин Врх. На месту се налазе две испоснице, једна наспрам друге. Свака има по једну црквицу п две три ћелије. Прво је исносница св. Луке, који је био синовац Св. Ивана. У исносници преко од нрве живео је Неооит Рилски. Он је много радио на подизању школа у Бугарској; радио је и на књижевности, преводио Нови Завет, писао славено-бугарску граматику, бугарски речник и др. У старој испосници живео је Св. Иван, знаменити светац бугарски и први оснивач монашког живота у Бугарској. Ту је живео око 70 год. а умро је 946. год. 2 ). В. Планина Рила је у средини Балкан. Полуострва. Не зна се, за што се на руским и аустриским картама тим именом означава само део, који је на Ј. и И. опкољен реком Рилом а иде до седла Кобилиног Бранипгга и горњег тока Левог Искра, а на С. и 3. иде до Црног Искра и реке Џермана, кад ту спада п област, која иде: на И. до долине Белог Искра, и то од извора му код Демир Капије, па до састава његовог са Левим и Црним Искром. На Ј. још обухвата и онај планински венац, који почиње од Ај-Гедака па иде на 3. до старог града Стопа, а на С. иде до изворног краја река Риле и Илијине, а на Ј. се

спушта до Бистрице. Граница иде самим билом, те тако само северни део Риле припада Бугарској. Цео тај простор заузима око 1000 км\, од прилике као софијска котлина. На том су простору поређани планински ланци и вериге без икаквог реда. Има их од најоштријих до најблажих облика. Има и голих и покривених висова, главица, чука и т. д. а има и деиресија. На тим висинама има и удубљења налик на кратере, која су испуњена водом и образују језера, а има их врло много. Највећу количину воде даје им снег. Сви ти врхови су разно оголићени и изроњени. Са њих силазе многи потоци, речице и реке, од којих су најзнатније река Рила, Тиха Рила, Крива Река, Илијина Река, Бели Искар, Леви Искар, Урдинска река, Џерман и др. Средња висина Риле је 2130 м. На њој има више од двадесет врхова, који су виши од највишега врха на Витопш — Црни Врх 2300 м. — Тако: Попова Шапка 2704 м., Кадијин Врх 2697 м., Калинин Врх 2620 м. и т. д. На тај начин се са Риле има највећи хоризонат, одакле се могу видети све друге планине и долине по Бугарској. Тракији и Жакедонији. Рила је водом најбогатија планина у Бугарској. Језера њена, којих има више од 50, распоређена су средином и више на И. страни. Та језера, која храни снежна вода, су извор главним рекама, од којих неке иду Дунаву а неке Беломе Мору. Највећа језера: Смрдљиво и Рибље, налазе се на И. страни, на масиву који носи заједничко име Бричебор. Рила је састављена из стена архајске периоде. Главна њена маса је гранитно-сијенитна. На неким местима се налази бели мермер и зеленкасти амФибол. У подножју своме Рила садржи и много минералног богаства: минералне воде, разне руде: гвожђа, олова, бакра, а где где и злата. Фауна Риле је веома богата. Неколико европских зоолога, који су и Рилу посетили, налазе између њене Фауне и Фауне на Татри — Карпати велику сличност. На највишим местима могу се наћи: дивокозе, кошуте и срне. Ниже живе: мечке, вукови, рисови, јелени и лисице. Има даље многобројних тица, међу којима се налази и царски орао (А(јш1а шрепаИз). Од риба највише има пастрмке. Па и Флора Риле, колико је богата, толико је и разноврсна. Почев од највиших врхова, који су покривени четинарима: јелом, бором, смрчом, клеком, налази се и остало дрвеће: буква, дуд, дуб, липа, топола, јасика, јавор, брест, бреза, клен,