Просветни гласник

39

тиеа и т. д. Сем тога кора је покривена најразновренијии шибљем цвећем и осталим биљем. Са једнога омањег врха, чије име не помиње, виде се скоро сви врхови Риле, као што су: Горња и Доња Кадијица, на 3. Царев Врх, на И. АјГедик, до њега Кадијин Врх а даље су Калинин Врх и Врло-Врх. Од тога врха пут иде на Чаушицу. Она лежи на једном омањем повијарцу Бричебора и на њој има неколико језераца. Та су језера налик на локве, а обрасла биљем и жбуњем. Поређана су терасасто. Нека од њих су. везана међу собом поточићима а нека нису. Та котлина, где су језера, отворена је само С. а са осталих страна је затворена високим бреговима, са којих отичу неке омање речице. Највеће језеро лежи ближе западној страни и има воду зелену као емарагд. Код других је вода мутна, чисто црна. Одавде се иде на прави Бричебор. Десно је долина Илијине реке а на С 3. се види Јеленин Врх и Попова Шапка. Попова Шапка је највиши врх од свију врхова на Рили. Облика је копуса еа зарубљеним врхом, а стране су јој са свим стрме и избраздане. Северно од ње је врх Суви Чал громадног облика, чије су стране сишле чак у долину Криве Реке. Одавде се долази на чуку Цендем, испод које је котлина истога имена. И у њој има неколико језера, међу којима је и Смрдљиво језеро, чија је вода боје тамне-загасите. У њему нема никаквог живота. Рибље језеро лежи иза брда у котлини, која се зове Коравички Чал. Име је добило због многе рибе, која се налази у њему. Нарочито има много пастрмке. Смрдљиво језеро 3 ) је највеће од свију језера на Рили, Родопи и Периму. Тачан простор се не зна, али се може обићи за I 1 /, час. Облика је круга, или управо срцастог. Цела околина овога језера се зове такође Смрдљиви Чал, па и река, која из њега истиче, зове се Смрдљива река, која, пошто се сасгане са Маринковицом и Коравицом, даје Криву Реку. Дубина Смрдљивог језера се не зна, али је интересно, да је оно главни извор за реку Рилу, која опет са Кривом Реком даје Тиху Рилу. Пошто се Јеленин Врх само мало види из манастира, то је Вазов и тамо ишао. Због тешкоће пута ретко се који тамо и пење. Најлепши и најбогатији пашњаци јесу на Јеленином Врху. Са њега се, као у магли, види једна пирамида. То је Перим, који се повија од С. СЗ. ка Ј. ЈИ. На самом Јелинином Врху је развође, једна доста широка пољана, покривена густом травом. На С. сграни овога врха је извор Црноме Искру. И. од ове пољане још за неколико стотина метара диже

! се један конус. То је највиша тачка Јеленинога Врха -— теме његово. Околина је безводна и пастири се помажу тиме, што нанесу снега у какву рупу, коју покрију грањем, па то после пију. На овоме врху има веома много поменка. На Ј. и ЈЗ. са Јеленинога Врха, чија је висина 2400 м. види се зупчаста громада Калинин Врх са висином од 2620 м.; а ЈЗ. је Осоговска планина. 18. јула дошао је Вазов на Кадијин Врх. Пут иде долином Илијине Реке, у којој се налази веома много: невена, звонцета, гороцвета и т. д. После се иде витне И. сунодином Бричебора, који остаје на С. и Кадијице на Ј. Свуда је јела, бор, буква, дуб, јавор, бреза и т. д. Многи врхови носе турска имена, као што су: Коравица, Кара Омерица, Кучук-Карица, Бијук-Карица, Чаушица, Кадијица, Узуница, Кадијин Гроб и т, д. И на Кадијином Врху има доста пашњака, од којих су највећи Владичина Ливада и Крастава Лука. Кадијин Врх је оштра пирамида, у чијој суподини извире Илијина Река, која пробија седло између њега и Кара-Омерице, а извире из језера, које се зове Сини-Гол. С десна према речицу Ллџа-Слт.б која извире између Кадијиног Гроба и Коџа.-Карице. На њој је један врло лен водопад. Кадијин Гроб је једна зараван, покривена само невеном. Ту је развође између Кадијиног Врха и Ај-Гедика. Одатле на ЈИ. страни види се Доспатска Планина. То је планински ланац Родопе који дели Тракију од Македоније. У Близини је врх Карлук 2082 и. а још даље се виде Чепенска и Бањска долина. На Ј. се види Маћедонија, коју је Вазов тек сада видео и познао, па јој узвикује: „Слава ти, класична земљо Бугарске". (в!с!) Кадијин Врх је висок 2697 м. и припада цео Бугарској, а Ај-Гедик — 2688 м. — подељен је између Бугарске и Турске. Кадијин Врх је добио име по једном кадији, који је ту убијен и сахрањен, те отуда и Кадијин Гроб. С. од њега налази се Ангелов Врх, назван по једном харамбаши који је ту погинуо. Ту се и сада налази оикоп из кога се бранио. Цела се околина сада по томе зове Ангелови метеризи. Овде се налази многа стада Црновунаца, који зими силазе у Разлошку област, а лети се опет овде враћају. Одавде се Вазов, преко Ај-Гедика и Царевога Врха, спустио у долину Риле, а одатле у манастир. М. А. Ноиовић. 1) Име овоме потоку тумачи Вазов речима : трусам — друсам — друсла — друславица — друшљивица, а све значи трести се, дрхтати. 2) Са животом овога свеца, Вазов доводи у везу нека места, и имена њихова објашњава причама, које су вези са стра-