Просветни гласник

40

дањима Св. Ивана. Тако, име места ((Доброво 0 објашњава овим: Св. Иван је бежао од својих сељака са једним волом. Дошав на ово место рекао је волу: (( Овде је добро место да се одморимо у , те отуда ((Доброво^. Име ( ( Мрдиште )Х дошло је отуда, што је казао волу, кад је застао : мрдај воле, да мрдаме )} ; име ((Окблиште® дошло је отуда, што су га ту опколили, а (( Смрдљивица® је добила име по томе, што су му ту ухратили вола, заклали га, месо поделили и посолили па ту осетили да смрди. 3) Пме овоме језеру тумачи се једном причом, како се у њему појавила једна аждаја, а сва риба, што је била у њему, побегла је на суво. Ту је после поцркала и усмрдела се. Због тога и језеро и цела околина доби назив дСмрдљив". 88. Пои Милош ВелимировиЛ. По Скадарском Језеру. Дело св. аа Септембар 1894. с. 430—447. Г. В. је изнео у овоме чланку своја проматрања о једном крају, који је тако непознат да и обичан трезвен иутник може о њему изнети и новога и доброга, и нас је његов чланак збиља поучио. Рад је управо продужење бележака његових, које су штампане у Браству (књ. У. с. 15 —106) и о којима смо у прошлогодишњем Прегледу реФериеали (бр. 28), али је сад језик очпшћен од неприличних израза и једино нема још реда и сисгеме у излагању, особина неопходно потребних књижевном раду. Сваки који пише не треба ни да узима перо у руке док му није јасан целокупан план онога што мисли да уради и нека тада или при раду са свим ноуздано утврди где поједина ®акта треба уврстити, где им је управо најприродније место. Нека сваки себи даје строгога рачуна и нека тако уради да и другима буде јасно за што је тако урађено. Наша књижевност је већ на таквом ступњу, да се оволико књижевне опреме може од свакога који пише захтевати. Скупивши сродне геограФСке податке из овога чланка г. Велимировића уредићемо их у две групе, које су наслови и код писца: Скадарско Језеро и Скадарска Ерајина. Скадарско Језеро. Широко Језеро настаје од Алесендре. Вода је слатка као речна без икаквог задаха. Стари људи причају, да памте кад је језеро било мање но сад и да је то тако било пре но што се Дрим стао рачватп у два крака, одкојих један утиче у Бојану. Ну од тога доба бива чесго плављена и нијаца на Црнојевића Реци 1 ) и вода долази увек од језера, одоздо, никад од Црнојевића Реке, одозго. Језеро нарасга обично с пролећа и јесени услед стицаја набујалих вода и успора, који чини Дрим уливајући се у Бојану. До 1. Јуна језеро се тргне у своје стално корито и од тога времена се почне обрађивати земља, која најбољи род даје. Десно од Хотскога Хума доста велики део поља, које се зове Говеђи Брод, потопило је Скадарско

Језеро. Пре утока Дрима у Бојану ово се поље радило много више но сада и било једно од најбогатијих поља у Зети. У Скадарском Језеру има око 20 каменитих главица и остењака, које зову горицама. Највећа је од њих острво Врањина. Од осталих мањих и историјски важних горица поменуте су: Бешка, Старчево Веље, Старчево Мало, Галић, Морачник, Алесендра, Грможур, Топована, Сијерча, Каменик, Липоњак, Веља Чаковица, Мишан, Гора и Горвца. (Већина је означена и на снец. кар. 1:75000 и већином су уз јз. обалу, где је језеро ограничено Суторманом). По горицама расту лаворике, бршљан, винова лоза, шипкови (нарови), смокве и друго пшбље. Ком с Одринском Гором управо су узвишења у ниском алувијалном земљишту пред Жабљаком; али кад језеро нарасге и они се претварају у горице. Скадарско Језеро је рибом врло богато. Осим укљеве (сараге), која се супш и јазвози у великим количинама, има у њему: јегуље, пастрмке, крапова, кубле, кленова, скакавица, скобаља и ће®е. Најбоља је риба, која се хвата у месецима: Октобру и Новембру. По Скадарскоме Језеру има врло много тица, нарочито барских, од којих се једу: уштаке, дивље натке, вранчеви, норци, Фендаци, балешке, а не једу се: алеби, панчеви и чапље. У Скадарском Језеру има и великих змија, а највеће су Блор и Ошкрап. Близу Мунића има неки понор и вртлог; то је но свој прилици понор, каквих има у пољима западне Босне и Херцеговине. Морача се на утоку у Скад. Језеро рачва у 6 рукава, којн се зову: Каратуна, Морача, Куриоштица, Шитаоница, Брестић и Бистрица. По спец. карти 1:75000 Каратуна није рукав Морачин, већ самостална отока Горњега Блата. — Морача не утиче у Зету како писац мисли (с. 488). Скадарска Крајина. Овим именом се назива предео на југо-западној и јужној страни од језера, чије међе иду између атара црмничког Вир-Пазара, крајинског села Сеоца, венцем Румије на пет Убала, брдом Тарабошем до Бојане а за тим Бојаном до Скадра. Дугачак је 10, а широк 3 с. (и на спец. карти је тај крај издвојен, највећа. му је ширина 6—7 км.). Предео је нагнут нрема језеру, кршан али плодан. У њој нема ни једног извора, па зато ни поточића; потребу у води намирују велики број убала и цистијерна. Планина има доста: Румија, Пет Убала, Тарабош, Шестанска Гора, Лонац и Чукуријеска Гора. Нема рав-