Просветни гласник

ниде и сенокоса м стока им сву зиму пасе. Има доста воћа, винограда и шуме (мурава, трешања, крушака, јабука, ораха коштана, смокава, маслина, шинкова, кошћела и но гдекоја шљива). Дист од буарице, лаворике и руја суше и прбдају. Бршл.ана свуда има. Негују свилене бубе и нзрађују најФинију белу и жуту свилу. Жита производи колико је становништву потребно. У Крајини има 28 села. Од њих су 7 чисто православна (Сеоци, Лукићи, Добановићи, Вукићи, Горње Крњице, Д. Крњице и Лука); ова су села уз границу Црне Горе. У два су села измешани православни и католици (Драчевица и Вучедабић). Девет су чисто католичка села (Дедић, Гурези, Пинчићи, Лукићи, Караник, Зуровци, Ливаре, Тејане и Широха). Осам су села чисто мухамеданска (Бобовиште, Беле, Драговићи, Гуње, Усијерча, Ћурјен, Барјактаровићи и Зогоње). И на послетку има и два мешовита села, у којима су измешани мухамеданци и католици (Горњи и Д. Мурићи). Становници су по пореклу сви Срби, али католици и мухамеданци говоре сам^ арнаутсш. На истоку Бојане из језера су брда: на десној Тарабош, на левој Тене, на којем је скадар. град. На том је истоку и место Казина, где је српска скадарска црква.

39. ./>/'. Киг1 НазвеН: Мошепе§го аиГ СггшкЗ. е1§епег Ке18еп шк! ВеоваеМип§еп, Уегћапс11ип§-еп с!ег СгевеШсћаН 1иг Ег(1кипс1е у,и ВегИп. ВапсГхХГ № 2 шк:1 8 1894. Ово је предавање, држано на седници геограшског друштва у Берлину. Др. Хасерт пропутовао је 1891. и 1892. г. Црну Гору и граничне пределе херцеговачке, Кривошије, горњу Арбанију и новопазарски санџак, и и то у два путовања. Прво у циљу Физичко -географског и геолошког истраживања а друго ради исправљања карте од Црне Горе '). Црногорске планине (он их зове бсћтсагае Вег^е) су део Динарских Алпа. Кад се пређе одсек, који води са мора на висију, ланац планински досга јасно прелази у висораван, која се спушта ка Скадарском Језеру, а предвојена је широком долином Зетином и кланцем Дугом. Ова удољина од Зете и Дуге, која је на свом највпшем делу само 80 м. над морем, плодна је и знатна као најкраћа и најзгоднија веза између Арбаније и Херцеговине. За то је у војничком погледу најслабија страна кнежевини. Наводи нримере, како ГЕОГР. ЛИТЕР, О БАЛКАН. ПОЛУОСТРВУ

су Турци продирали том долином, па то узима као разлог, да је слављена непобедност црногорска басна. Несавладљивост њихову објашњава природом земљишта а уз то наводи и неуспехе у бојевима црногорским са Французима и Аустријанцима. Дубокој Зетиној долини давао се одвећ велики значај као топограФСкој, геограФСкој, геолошкој, хидрограФСкој и климатској међи, што је она само у малој мери. Истина, обе половине кнежевине, западна или права Црна Гора и источна или Брда, стоје у супротности међу собом; али се то не онажа баш одмах на сгранама Зетине долине, него тек у источном делу Брда настају шкриљцп и јасно изражени ланци планински, простране прашуме и добро развијене реке, док остала Цр. Гора, изузев плодне равнице око Скад. језера, представља једнолики, непошумљени и безводни плато и врло често показује трагове најдивљега карста. Према томе се Цр. Гора по општим геогра®ским особинама може поделити на три главна земљишна облика: карст, зону шкриљаца и равницу са обалским крајем. Еарст. Кад човек брзо прође кроз карст земаља северно и источно од Јадран. Мора, имаће свуда прилике, да позна његове лепоте и необичну природу. Али што дуже човек у њему остане, губи се тај утисак и све једни те једни облици море тело и душу. Ова суха пусгиња изложена је јакој дневној жези и ноћној хладноћи. Са своје оскудице у води веома је на рђаву гласу и око оно мало извора бију се крваве битке. 0 тога се, ма да невешто, помажу цистернама. Никшићки басен, велики око 50 кв. км., једини је богат водом. Значајно је, да су све реке, које ту притичу, понорнице и кад избију на површину граде Зету, која такође понире и избија с друге стране једне широке косе као јака река. Биљни свет карста има нешто разноликости; али, на жалост, зелени покривач, којим се висораван превуче у пролеће, брзо се сасуши под врелим сунчаним зрацима. То чини веома тужан утисак, кад се часовима путује кроз таке пределе, у којима је кречњак јадно покривен ниском бледожутом травом. Много више од ових пашњака распрострт је шипраг, из чијег се гранатог џбуња само ретко које дрво издиже у вис. И шипраг — џбуње није раније био тако распрострт као сад, него место њега беше висока букова и јелова шума, од које су заосгаци са свим незнатни. Овоме су узрок и Турци, који су на граници, а тако и у Дуги, намерно уништили шуму, да би се обезбедили од препада немирних урођеника. Али су и сами Цро