Просветни гласник

ногорци лудо сатирали дрво, тако да су олује и кишне бу.јице без ирепреке односиле растреситу земљу и за кратко време плодне области претвориле у пустиње. Кад неста дрвета и орнице, смањи се и биљни свет, и становници беху приморааи напустити ове висоравни. Тако је карст данас негостољубива камена пустош, која у своме крилу скрива заклоњене и добро обрађене котлине (поља). Али у карсгу има и величанствених долина и висина, које су само за то остале непознате, што припадају најдивљачнијем и извиканом (због његове лажно изнесене несигурности) делу Европе. Страховити кањони, достојни супарници чувеним ерозионим долинама сев. америчког Колорада, просецају предео карсга у кнежевини и чине нрепреке саобраћају. На ретким местима, по готово •одсечним зидовима, воде стазе у дубину, у којој има места само за сужену планинску реку, а катжад још и за узану путању; за време поплаве су ови кањони са свим непроходни. Часовима дуго, мучно пентрање и силажење потребно је, да би се прешао пут, који у ваздушној линији износи једва 2 км. С тога се становници споразумевају довикујући један другом јасним, отегнугим гласом. Кањони су природне међе. Неприступни кланац доње Таре целом својом дужином раздваја Др. Гору и новопазарски санџак. С тога је необјашњино, за што берлински конгрес није кланац Цијевну поставио за међу Црној Гори и Арбанији. Тај кланац је 1 — 2 км. западно од реке, и пошто Црногорци хоће своју земљу да прошире до Цијевне, а Арбанаси упорно бране ово парче земље, то је оно повод непрекидним крвавим сукобима. Што кањоне још више дивљим и романтичним гради, јесте поглед на суседне им високе планине. С оне стране Цијевне деру у облак снежни греб;'ни албанских Алпа. Морачин кланац обрубљују ланци Морачког Градишта и Маганик - Еаменика('?) Кланац Сушица је уоквирен засеченим врховима Дурмитора; кањони Пиве и Сућеске ограничавају стеновити лабиринат херцеговачких Алпа, а не левој обали Комарнице уздиже се здепастп Војник. Изузетак чини Ком, други по висини у Цр. Гори (вис. 2488 м.); али је висораван, на којој он лежи, испресецана многим долинама, које «у својим високим, стрмим странама врло често сличне кањонима. Ну планинским системима сев. западног балк. полуострва недостајеглечерски украс, п докле наше знање допире, нису имали глеадра ни у леденом добу. Али су они месецима прекриљепи моћним снегом и имају ®ирне, које остају и преко лета.

Источна Црна Гора. Место једноликог триаског и кретацејског кречњака долазе пегачари и лискуновити шкриљца који су делом тријас делом палеозојски а врло чесго прокинути дијабазом. Унутрашњој грађи одговара разноликост спољашњег облика. Ово се земљиште одликује непрекидном сменом између брда и долине, богатим слојем хумуса а врло благим облицима стена, које се распадају, непрестаном травом и непрекидним, буковим, растовим и четинарским шумама, а пре свега обиљем у води. Топљењем снегова ствара се количина воде, која никад не пресахњује, јер је не упија, као у карсту, шупљикаво земљиште, него због непробојносги слојева и богате вертикалне разгране отиче површином. С тога су потоци и реке, које на све стране извиру, створиле разгранату долинеку мрежу и уско развође измеђ Мораче сједне и Таре и Ллма с друге стране. Нарочито је уско на план. Јаворју. Овде су по висоравнима многи катуни (= бачије), љупка села, долине са благом климом, а густе шуме или зелене ливаде покривају многе брегове чак до врха и само су највинш врховв гола стена. Органски је живот богат и разнолик, а благостање сгановништва огледа се на његовој спољашности. Равнице око Скадарског Јез. и на обали оиет су карст; али не онако жалосна пустиња. Наћићемо шта вигае приличну низију, која се одликује културном радљивогаћу човековом. Обиље у води надокнађава летњу оскудицу у кигаи и ублажава јаку припеку. Са пуним се нравом ово зове градином или житницом Цр. Горе. Штета само, гато поплаве прелију ниске обале н прекриле их барама, које су узрок грозници. Даље штета, што нерегулисане планинске реке свуда односе земљу и тако гаироке поврншне, које би давале неисцрпне користи, претварају у са свим пусге крајеве или у мргааве пагањаке. Скадарско Јез. са повргаином од 350 кв. км. и дубоко 7 м. јесте једно од најлепгаих европских језера. Оно је у ствари поље, поплављено у сбојим најдубљим деловима, и пошто је заптивен, и иначе узани, понор, оно непрестано задржава своју дубину и пространство. Шта вигае оно све већма гаири свој обим. Села и њиве, које су пре неколико стотина година постојале, сад леже на дну његовом. Скадарски трг бива сваке зиме за 3 м. вигае плављен. Околини његовој често пропадну жетве због поплава. Да би се зло отклонило и да би језеро послужило саобраћају, треба из основа регулисати Бојану.