Просветни гласник

Поља ова, која су гогаво у зони средшежжог мора отаџбина су и расгања тонлог југа. Чувено је ватрено црмничко вино; тнума од маслиа краси околину Бара, Уциња и Скадра и свуда се зелене дрвета смокова, нарова, .бадемова и дудова. Противно зони кречњака ж шкриљца овде је земл.орадња јача од сточарства л даје редовно две жетве. С тога становништво није нигде тако густо и имућно као у обалским крајевима скад. јеаера. Осим тога, због лако пристуиачних равница угодно је за*трговину и обрт. Али су ове равнице и обалеки крај тековина последњег рата с Турцима. Раније Др, Гора једва беше у пола толика, колика је данае. Најплоднији су крајеви били под Турцима и Црногорцу, и иначе сиротом, оетала је само гола стена и нешто малих котлина еа плодном црмничком равницом. И све то је јјило веома брижљиво обрађено. Ну, кад се узме на ум, да се Црногорци и данас, ма да има више плодне земље, ееле из отацбине, да би избегли оскудицу, може се лако увидети, како је тек некад морало бити тешко. С тога су и били приморани, ради набавке хране, упадати у суседну непријатељску облает. Због суровости отаџбине и непрекидне борбе с Турцима морао је све више опадати ступањ културе и људско осећање. Долази расправљање о томе, у колико је оправдано одсецање глава и оправдава га таким исгим поступком од стране Турака и мржњом међу једнима и другима. Наводп примере из новијих ратова и забране владалачке нротив тог обичаја. Говори о познатом потчињеном положају црногореких жена и о напретку, који је у том погледу учинило ширење и подизање нросвете. Набраја просветне установе. Као нроевета, тако се диже трговина и индустрија, које до сад беше само око Скад. језера. Осим нових начињених планинских путева, најглавнијим областима у кнежевини пролазе више ваљаних друмова, од преко 200 км. дужине. Поштанска места везана су телегра®ом. На Скадар. Језеру има редовна пловидба параброда за Скадар. Скоро рећи већ је обележена и пруга жељезничка: Плавница - Подгорица - Никшић и Подгор.Колашин - Андријевица. За цело ће се овај план брзо привесги извршењу, као оно 1891. водовод цетињеки. Не може се порећи, да се Црногорцу чини култура као нешто страно, неприродно, јер је он сам собом задовољан и без потреба је. Од западњачке ношње усвојен је само кишобран, који ни мало не приличи украшеној, војничкој одећи оружаних личносги. У унутрашњости ее овда онда

нађе и но која машина за гаивење. Приличан ее број земљорадника не служи примитивним плуговима и мотикама, него су снабдевени средњеевропским справама. Тако се у свачему показује успешан полет и време је, да се најзад престане са погрешним назорима, који би можда и могли вредети за стару Црну Гору, али новој никако не приличе. Треба дакле мало више наклоности показати према трудољубивоети мале кнежевине. Јован Ердељановић. 1) На ово друго путовање кренуо се Д-р Хасерт управо" по налогу и уз помоћ бечког војничког, геограФског института, који, не смејући слати аустријске ОФицире да. снимају Црну Гору, снабдео је свим, па и инструментима својим, Д-р Хасерта. Тако је он помогао те је постала карта Црне Горе 1:75.000, о којој је у прошлогодишњем прегледу реФерисано. Садржина овога чланка врло мало се разликује од претходнога и ново је сведочанство о продуктивној моћи овога писца, о којој је било говора у прошлогодишњем Прсгледу.

40. Сгтк Ђајов: УегИа. ЕоМгаји Кбг1етепуек XX. 1892. 188—217. Опиеује детаљно острво Крк на основу спецајалне карте (1:75.000), за тим на основу досадашње литературе, свог искуства и распитивања. Источна је обала много више изложена нриродним неногодама, ту је и море дубље (50 па и преко 60 метара). Пада у очи еиметрија између залива на крају дугачке и опет попречне (?) осовине острва. — У сву дуж Крка, покрај речица а међу високим венцима, онажа се алувијална депресија, и то од Приморског залива (Уа1 Вевса Хиоуа) према сз. преко Врбеника па све до Омишља (СабМтизсМо). Осим неких мањих алувијалних долиница занимива је још она, која пружа се од Крка — опет сз.-но — преко језера Поникве доле до Малинског залива. Тло се острва према си. и ји. диже. Залив код Приморја обухватају два необично стрма и лепо развијена венца од којих је западни врхом Обзове 569 м. над морем. Саобраћај нема великих препрека, вли колских путева је још мало. Геолошки и петрограФСКи се одношаји потпуно слажу са истима Краса на источној падини Учке, међу Вепринцем и Кастуом. — Клима је тако блага, да други плод није редак. Термометар је З т век између -(- 5° и 40°С. Бора, особито зимска, гдекад и 40 дана зна беснити. Пролетњег прелаза обично нема. Кад широко превлада бору, настане лето, у којем је често више месеци суша (1559. од 23. априла до 1. новембра). У опште 24" кише падне — на јужној и занадној страни наравно више.