Просветни гласник

44

Вемља се често тресе; 1888. је ово 5 — 6 месеци трајало (у правцу сз.) и — како кажу суседна острва ништа нису осетила. — Много је маслине и винограда, који око Омишља много пате од пероноспоре. Шуме је већ врло слабо, али зато је још увек главна заслуга становнипттва извоз дрва у Млетке. Има великих лорберових шума, а и смоква је наравно врло важна. — Од лисице нема горе звери; зечева и водене крилате дивљачи је у изобиљу. Стока је ситна. Ситне стоке има доста, а ситни, танконоги, хитри ком су „специјалитет острва". Осим споменутих извозе још много јагањаца, за тим овчијег сира у облику лопте. Увоз иде преко Реке, само шиндру и цреп донашају из Италије. — Већих лађа слабо има, поштанских сганица иада на квадратну миљу једна, а и брзојавна жица иде преко острва. — Културне су околности досга повољне; основних школа има у сваком овећем месту. — Судски је језик италијански, поглаварсгво је у истријанском Ровињу. Политички је са Лушињом и Цресом једна капетанија а само за себе чини један „ВеигквшЛапа!;". Са политичним Форумом се помоћу немачког језика долази у додир. Општина има седам, у свему са 19,871 стан., који се број у последњем деценијуму са 10°/ о умножио. Вељанци су Талијани, а други искључиво „славенски" говоре. Ерк има свог бискупа и свој капитол са 6 стала (^аПит), 4 „сигагла" и 5 самостална (у Вељи један женски). Тип сгановника ,је мешавина италијанског и словенског. Карактер народа описује по казивању (и делу) лечника СиМсћ- а, који је цео век тамо провео — и изнаша и добра и зла, која су скоро општа у нашем народу. — Храна им је јечмени лебац, полента, макарони итд. Пију вино и ракију. Гостољубиви су, побожни, жестоке нарави, а у онште марљиви. Чакшире су у мушких исгочњачки нростране, капут лети бео, зими црн; шешир са широким ободом — или вунена капа, која је по метра дугачка и преко ушију виси доле. Женске се у опште у црно облаче, врло кратке сукње носе, у косу уплету црвену пантљику. >; Повезују се дугачком, широком, прљаво-жутом марамом, коју обмотају око дугачких игала, да то изгледа, као кака чукља". — Накита је много. Кад су у жалости, жуту пантљику носе, „јер црно и онако носе увек", чарапе су им од вуне у разним бојама, а зими па и лети врло чесго носе шешир од клобучине са широким ободом, који, ако је ветровито, притисну комадом камена. Свирац им је гајдаш. — Први се дан свадбе код девојачке куће проводи. Здравица се небројено

држи, п девојчин отац здравицом позива пријатеље и то све редом на даривање, за које им после невеста по комадић перетка даде у спомен. У старо време морао је младожења да засади по неколико дрва, што је врло лепо помагало развијању шума. — Врачке је мало „али и то сведочи, да је народ славенски". Споменућу, да се у Крку налази чувена збирка виолина, да су у Понту куће на спрат зидане, да народ са копна оне из Беске, каткад и све Крчане Бодулима зове, да се (по казивању СиМсћ-а) на Крку увек словенска литургија појала осим катедрале у Крку (Вељу) и чувеног Фрањевачког самостана у Уа1 Савзнте — и да је писац у Мушљу без успеха тражио тврђаву Франгепана, „развалине маћарске славе". Чланак поред све опширности не може да покрије површност писца, који је ваљда највише скривио код писања имена. Муњатошгк. 41. Ст/Јс ^ајоз: Агђе. — Зггде1 а (ЈиагпегоШап (Лудвиг Цинк: Раб. Острво у Кварнеролу) Го1(1гаЈ2). Ког1етепуек XXII, II. стр. 79—111. 1894. ПроФ. Цинк је пет дана нровео на том остиву, али се осим личних искустава подоста и распитивао. Описује морски пут од Фијуме до Раба, а затим обале истог острва. Североисточна је страна (го кречњак) сирота у заливима, а дно је мора дуж целе стране блатно, премда у опште доста стрмо. На другим двема странама острва је впше залива, који бар мање лађе могу примати. Канал од Барбата дуг је око 8 км., а широк 300 до преко хиљаде мет. — На осгрву су два овећа венца, од којих је источни у средини његовој (Тх^па гозза) 408 м. висок, а западни је толико низак, да га у средини већ море покрива, те се ј-но као острвце (зсоИо) Долин наставља. Овај је највиши на јужном крају истог оетрва (117 м.). Широк простор међу њима у средиии се оиет као хрбат уздиже у Мундање глави (код нисца: Мипсћаије) која је једва преко 100 м. висока. Долине су највише живим песком (?) покривене, а дно Барбацког канала шљунком. — Клима је особито блага, пошто пак си. венац и бору задржи, то је острво вегетацијом врло богато. Од .17.971 јутара обрађује се 16.958, 5 и то винограда има 1382, паше 5618, шуме 5150 итд. Свет је црномањаст, средњег узраста и плавих очију. Чакшире су у мушких куповне, уске. Женске на сред прсију вежу сукње, које им једва допиру до чланака. Мртваца прво у цркви опоје