Просветни гласник

~„по прижорском обичају". — Кад сватови дођу, да одведу девојку на венчање, дарују је јабуком, у којој је много сребрног новца задевено. Први се дан код девојачке куће части, где се из једне и исте чаше у округ пије (само писац не истражује, да ли томе смемо како .значење дати). У вече, кад пређу момачкој кући. сви гости пољубе невесту, која се после с младожењом „удаљи у подрум, јер прву ноћ не смеју у кући провести". Други дан у вече стари сват подели част (велики колач) међу свате , а млада им после преко истог шиље ситне дарове (венац, смокве итд.), за које јој се са нешто новаца отпоздрави. Недељу дана после држи стари сват иовратке, тј. часги млади пар и најближу родбину. — Обично се само један пут жени и удаје. — Целокупно је становништво острва (1890—1) 4538 душа, у седам општина, који се број од г. 1880. тек са 7°/ 0 повећао. У црквеном погледу спадају под вељанску бискупију, а имају три плебаније, два женска самостана и два Фрањевачка. — Од школа има само једна мушка и једна женска у Рабу. Не могу да добију учитеља. — Сад описује поједина меета, куће, дркве, иконе у овима, изнаша натписе итд. Мтњатовић. 42.1)-г ЕЛтшпЛ Ћаитапп. ЖасеЛошепипс! зеше пепе ЕгаепЂаћп 8а1ошк -Жопа81уг. Ет ЕеЈзећепсћ! Мипсћеп иш1 Ее1р21§-. Бгиск ипс! Уег1а§- уоп В. ОМепћоиг^. 1894. 58 сгр. Грађа у овој књизи није сређена. Геолошка, етнограФСка, геограФска, комерсијска опажања разноструко су измешана. Еако је што видео, тим је редом и излагао. У овом реФерату изнећемо оно што је нонајважније. И ако он пролази брзо пределе и места, опет нам је казао доста новог. Потврдио нам је, да су у јужноЈ Македонији највећма распрострти кристаласти шкриљци, а над њиме кречњак из Формације креде. На многим местима избиле су вулканске стене (стр. 18). Обара Гризебахово мишљење о постанку кречњачких стена око Водене, и држи, да је то травертин, који је постао на исти начин као нпр. бигар у Апенинима (стр. 14). Исправља Туму, и ставља кречњак између Водена и Битољског Поља у млађу Формацију, а (мермер) на Ниџе планини држи да је мезозојски (стр. 47). Интересантна су му проматрања, која је чинио око Островског Језера. По разном правцу падања слојева, изгледа му, да је ово језеро дислокација (стр. 86). По Тозеру, Хану, Мекензију и капе-

тану Домингу извео је закључак, да језерска вода има своје периоде надолаже.ња и опадања (надолажење 1801, 1826, 1858, 1861, 1875 г.), да периода траје од прилике 20 година. Наводећи ову појаву код јерменских језера, изгледа му, да ове периоде надолажења и опадања Островског Језера бивају у исто доба, кад и код оних (стр. 21—22). Од 1887. г. наступила је периода опадања и по старој обалској линији закључио је, да је вода опала за 1'5 м. — Узгред нека буде речено, да је језеро необично богато рибом. Како је имао при руци нивелете железничке, он је исправио висине појединих месга. Тако на картама аустро-угарског генерал-штаба и Фогеловод Балканског полуострва висина Битоља је 613 м., а по њему 602 м. (стр. 37). Докса је висока на Фогеловој карти 1800 м., а код њега 1600 м. (стр. 19), висина Осгрова је на карти аустро-угарског генерал-штаба 524 м., а по жељезничкој навели 533 м. (стр. 18). На истом основу држи, да је Гризебах ниже сгавио вегетацијоне зоне у вертикалном нравцу (стр. 19). Мерећи положај Перисгера према Битољу држи, да би овај вис требало на картама помаћи на север (у напомени стр. 45). У овој књизи има историских забележака, као о Пели, престолници Филипа Македонског, тумулима у равници Солунској (стр. 9), на више места комерсијална размишљања, као што су о Солуну, Битољу, поређење Битољског поља, Могленице и Солунске равнице. Нарочито је ово последње врло интересантно. Даље описује лепе пределе и места. Тако хвали положај Водена. Описује теренске тешкоће за жељезницу од Водена до Владова (између 110—117км. 8 тунела и 3 велика вијадукта). Пореди жељезнице мало-азиске и турске на Балканском Полуосгрву итд. Према свему овом књига заслужује да се прочита. Али колико бисмо му све ово довде похвалили, има и једна тешка замерка. Био је у Македонији и у оном вртлогу националних интереса није се могао да одржи на висини. ЕтнограФске прилике не могу се схватити једним кратким путем. Он је тамо видео Словене, али заиста није могао одмах распознати, да ли су то Срби или Бугари. Али он је видео да су то Бугари и на свим странама овог путописа изгледа, као да је прост бугарски агенат. Села су му у Србији „ е1еп<1е Ее1шк1бг1ег" (стр. 4). У монологу Вардареву (стр. 5) Московљани су ослободили све слободне ЈугоСловене на Балканском полуострву. Међу свима народима на Балканском Полуострву Бугари су понајпре позвани, да стресу јарам, кад би то по-