Просветни гласник

литичка нужност допуштала (стр. 29). Он се упушта, те одређује, по Опелу, јужну границу Бугара. — Срба нема, нигде нема. Још једна замерка. Он употребљава турске називе место домаћих, тако Карасу, Карадог, Кајмакчлан, или погрешно Нарачка планина, место Неречка, Лубатрн место Љубетен. Главно је место у Моглениди Нонте, а на карти аустријског генералштаба пише Ноћје. К. Ф. КовачевиК.

48. Јозе!' 8(гас1пег. Кшхс1 иш сИе Ас1па, шИ; 84 Шиз^аМопеп уои Кгапг 8сће§е1. Сггаг. Вгиск ипс1 УегЈа^ топ „2еукош". Стр. 168. 8°. У последње време ради се у Аустро-Угарској свим срествима, да поједина места у приморју Јадранског Мора постану климатске бање. 0 томе се пишу рекламе на све могуће начине. У тој сврси је написана и ова књига, која је пуна излета, лепих изгледа, интересантних дрквида. Стил је необично бомбаст и пун оних немачких речи ттс1ег8сћоп, ргасМтоН и т. д. Негде одсева и која политичка мисао. То је као код еваког туристе, од свачег по мало. Пуно је историје, и зна о свему да прича. Помислите! Острово Лушињ је два пута пронађено. Једном су га пронашли Аргонаути, а други пут бечки и пештански лекари. Аргонаути и лекари! У књизи нема ничег новог. Слике су мале али лепе. По предговору судећи књига је ова изашла 1893. год. К. Ф. КовачевиК.

44. Со1т&г Ргегћегг гчт с1ег О-оШ. Еш АизДи§ пасћ МасеЛошеп. ВегИп 1894. сгр. 154. Писац ове књиге је познати немачки официр, који се дуже времена бавио у турској служби ради реорганизовања турске војске. Путовао је жељезницама или поред жељезница и његов је путопис у главноме туристичко, лако и површно, описивање пута и места на њему са врло много историских бележака, нарочито о стварању и развитку маћедонског царства. Уз дело иде интересна карта са изохипсама, која обухвата пут и околину од Солуна до Битоља, и скица Вардара од Солуна до Скопља.

45. Бранислав Ђ. НушиК. Крај обала Охридског Језера. Издање трговине Јевте М. Павловића и комнаније. С. 182. Београд. 1894.

Г. Нушић је, нема сумње, врло добро познаг српској читалачкој публици. Он је њу занимаорановрсним песмама, хуморескама, козеријама, комедијама, у кратко: готово свима врстама лепе књижевности, за тим политичким и другим нотицама и чланцима, па у последње време археологијом, историјом, етнограшијом и геогра®ијом. Љубопитљив за све, вредан да све забележи и да размисли о свему, он је нека врста Херодотове интелигенције. Несрећом је данас судбина свих таквих нисаца, да више пишу него што збиља знају и да често пишу и о ономе, о чему ништа не знају. И Г. Нушић има сувише литерарне енергије; оно што би он од истине вреднога имао да каже, не стоји ни у каквој природној размери са оном силом којечега, што је до сада казао и што ће (по свој прилици) казивати. Ово је општи утисак, који је геогра®ски део књиге Нушићеве на мене учинио. А ако се уђе у детаље дела Г. Нушићева, онда се види од куда по некад у литератури и лошој научној књижевности оне Фабуле, оне ®аме, којима иначе ннко не зна порекла и које расгу идући од уста до уста, из књиге у књигу. Не само они непознати из масе народа и књижевници ове врсте измишљају таке Фаме. Г. Нушић би требало да пише (а као што ће се видети, ја'норед свега реченога мислим да Нушић може да пише) само оно што поуздано зна и да то тако напише како би за све могао пред собом и пред другима дати рачуна. Све оно чему није вешт и о чему му је непозната литература или, ако је позната, не уме њоме руковати, боље је да изостави. Ако се и тамо умеша, а Г. Нушић има предиспозицију да се у много којешта умеша, онда се све више губи вера у његову савесност и, на послетку, може се посумњати, да ли он има довољно духа, кад може да буде толико непажљив и неспретан. Да додамо уз ове мане, којима ваљда лека има, и боље стране. Г. Нушић уме да нише, зна да нађе повода за лако, често топлином задахнуто описивање (као што је увод у ову књигу), али и тада нема довољно деликатна укуса, нити има дубоких и финих медитација. Осећате да имате пред собом човека, који би у овом жанру могао више учинити, да му не оскудева озбиљније схватање посла и нешто искрености у осећању. И најнеприродније је, што се он силом труди (в. с. 127. овога дела), да не да маха осећајима, нај јачој страни својој, већ хоће да се огрне тогом озбиљности и научносги. И у част Г. Нушићу да поменемо, да је онсвојом познатом схватљивошћу савладао Форму и технику научног писања и излагања. Али