Просветни гласник

му је много потребније знати садржину и и.знети чиета и истинита Факта, она, која он може да жзнесе. Симнатично је, што је Г. Нупшћ, после покојног Карића, готово једини конзул срнски, који је ставио себи за задатак и да проучава мало познате крајеве, у којима се бави. За то ја не мислим да му избијам перо из шака (нити би га ко могао Г. Нушићу избити), него да му га још боље утврдим. И за то ће ми ваљда и сентиментални читаоци опростити оволику суровост. Г. Нушић би могао, у својем раду ове врсте, узети за углед Г. Милићевића и трудити се да га достигне. Ми се о броју сгановништва Европске Турске обавештавамо из издања Јустус - Пертова завода у Готи, и збиља су ти подаци, које поглавито прибирају немачки конзули, од најтачнијих (поред званичних података, који се публикују у салнаме). Такав рад има опште, европске вредности. Г. Нушић би могао брижљиво и тачно распитати •се и побележити имена места, исправљати погрешна имена на аустријској карти, уносити нова, незаписана, изнаћи број кућа, а по могућству и душа у појединим селима, бројевима утврђивати народност и веру становништва, просто описивати места и пределе без мешања велике науке итд.; и то би био само географски део рада Г. Нушићева. У књизи Нушићевој нема много геогра®ског материјала, и оно што га има већином није ново; од пре је познато. Само дело Тумино садржи више но ово, а да не узимамо и лепе описе тих крајева у појединим радњама у бугарском Зборнику (на пр. ваљаи рад: Битолско, Пр-кпа и Охрида. Сборник књ. IV. с. 3—102). Нушић не зна за ове послове, као и за мпоге друге (Милера, А. Буа — и ако га наводи, није га читао), изузимајући Хана и Гопчевића. Дело почиње картом без размера. Еарта не само да није нова, него је туђа. Г. Нушић, као српски конзул, не би требало да присваја, бар у књижевности, радове својих противника; а онај, који је радио ову карту, народни му је противпик, а уз то учитељ. У орограФији околине Охридског Језера запи■сана су два нова (или у неколико нова) имена: Галичица се, каже Н., „између Преспанског и Малићског Језера завршава висовима Мали Ехато и Пван-планином". Последњи вис забележен је и на досадашњим картама и зове ее просто Иван. Разуме се да је вероватније, да се вис (ако је вис) зове Иван, а не Иван-планина. — Даље Н. зове Петриња пл, северно продужење Галичице. То је

име и до сад бележено и ишчезавало са карата, пошто се мисли, да је погрешно. Има село Петриња, па по њему назову кашто сељаци и висове око села '). Све податке о дужини, пшрини и дубини Охридеког Језера узео је Н. из других писаца. Те писце он није читао, и лодатке, до којих је .један дошао, потура другоме и обрнуто; добио их је од некога, па, по својој непажљивоети, на најразноврсније начине испретурао. Има података, којих нема у литератури, а добијају се мерењем на карти; њих Н. приписује А. Бу-у, и ако их код њега нема. Цитати су му нпр. овакви: Фишер: В1е Ва1капћа1Мпбе1 (без ичега даљег), а дело тога натниса не постоји. Једино је у неколико нов иодатак о бистрини воде језерске. Н. каже, да се на 50, па и 80 м. од обале види дно. Позната је ванредна бистрина и провидност воде у Охридском Језеру 2 ), али ови подаци, које Н. наводи, далеко надмашују границе провидности и најбистријих језера, као што је женевско. Максимална провидност воде у Женевском Језеру у Марту је 15,4 м., а у Авгусгу 5,8 м. Највећа је провидност воде у јурским језерима 11 м., обична 3 — 6 м. По Н. Дрим утиче у Бојану, а то он чешће у овом делу понавља. То се учи у IV. разреду основче школе и добри ђаци не праве на испитима такве погрешке. Сва околина Охридског Језера, осим струшке области, зове се Охридско. Предели северно од струшке равнице зову се Малесија и Дебарци. Ови обласни називи забележени су и на свима бољим картама. Писац наводи имена села у неким од ових области и она се разликују од имена на дојакошњим картама. То би била једна геограФска добит од ове књиге, кад бисмо се на њу могли поуздано ослонити. Али Н. сам као да много не полаже на правилно писање тих имена, пошто пише Лабуништа (с. 145), Лабуниште (с. 21) и Лабунишча (с. 99.), Требенишча и Требенишче, Велгошча и Велгошчи итд. — У Географском Заводу Велике Школе има аустријска карта Охридског Језера, на којој је мој колега Љ. Стојановић, бавећи се тамо, исправљао имена по жељи и препоруци пок. Еарића. Те се исправке скоро нигде не слажу са именима места, како их је Н. записао. Тако на тој аустријској карти Г. Љ. Стојановић је записао Велигошчи, Н. пише Велгошчи, Љ. Стојановић — Делогажди, Н. — Делогошчи, Љ. С. — Лешчане, Н. — Лешани итд. Ако се