Просветни гласник

■га имена у опште дају тачно запиеатп, зна се ко их је тачније записао.

1) Планпне на 3. од Охридског Језера зове Н. Удунишча, Балканскп Удуниште, бугарски писци у „Зборнику" зову пх Мокрањска Пл. и Чамурица. 2) А. Буе. 46. Л. Балкански. Кроз гробље. Опажања и белешке прилпком путовања кроз српску земљу под Турском 1892. године. Дело. Свеске од Марта до Октобра. 1894. године. С. 243 258., 47—70., 375—398., 55 — 64., 223 — 238. Овај сентиментални и дубоком и искренои иатриотском тугом прожети путопис, који је уредништво Дела уврстило у лепу књижевност, садржи ипак зрнаца, због којих га вреди и овде поменути. У њему се лако описује стање народа у Старој Србији и Македонији и износе обичне, у нашој литератури познате, мисли о везама и односима нашим према Вугарпма, Грцима и Арнаутима; у тим идејама, као и у основном тону овога путописа осећа се утицај пок. Еарића, чијој су успомени ове белешке и посвећене. — Али, поред тога, има у њему података и од геограФског интереса, истина мало п не потпуно чистих, али их ипак вреди забележити. У Јањеву има 400 кућа, од којих су 350 Латини, остало Турди. У Вучитрну од 70008000 становника Срба је само 80 кућа. Крушево је на висини, укршу; становника има око 10000, од којих су већина Власи, остали Срби и Арнаути. Варош су пре 200—300 година основали бегунци из Јање. Крушевци иду махом „у гурбетлук" (печалбу), и цео гурбет траје 30 год., пола гурбета 15 година. Околина Охридског Језера описана је на основу података, који су исти или слични са Нушићевим, једино овде има више о извору Дрима код манастира Св. Наума. — Воден ради врло много свилом и алевом паприком. Његушко вино је најчувеније у Македонији, а овде се производи и Фабрички преде и памук. 47. Шлтуванве до долинит& на Струма, Места и Бр-ћгалница. Отг Сборникт. књ. X. р. 469—536. Софин 1894. У десетој књизп Сборника изишао је један члапак са горњим наеловом од непознатог писца. У овој књизи није довршен цео чланак, већ је само изнесено путовање по долини р. Струме. Писца, као што се то види пз целога чланка, више занимају етнограФске прилике ових крајева

и с тога им он поклања највише пажње. Цео чланак је подељен у 5 глава. У првој глави — Солун — Сер — описан је пут од Солуна до Сера (Сереза). Пут је тај дуг око 80 км. Одмах из еолунекога поља почиње се пењати на солунску виеораван, која спаја Хортач планину на. Ј., са једним огранком Карадаг-шшшч на 0. Пошто изиђе из клисуре Лугадински дервент почиње пут нагло елазити у лугадинско поље, које се пружа у правцу С.СЗ. — Ј.ЈИ. и има у дуждну око 15 км. а у ширину 7—8 км. На јужној страни поља налази се Аугадинско Језеро, које једном отоком отиче у Бешикско Језеро, а ово опет речицом Дрндина-Богазом истиче у РединСки залив Белога Мора. Ово је поље са три стране ограђено огранцима Карадаг планине, а само је с југо-западне стране отворено према Вешикскоме језеру. На падинама тих планинских ограпака налазе се многа села ? , сада већином погрчена, а пређе су била бугарска. — Близу језера сс налазе и најгламије место у овоме пољу — варошица Лугадино, која је такође насељена Грцима. Поље је необично плодно. Највише се обделава памук и пшеница. Пут преееца ово поље готово у правој линији и потпуно је раван све до села Бувезна, а одатле се почиње пењати главном веригом Карадага, која се пружа у правцу 03. на ЈИ., од Дојранскога језера до Гединскога залива. Ова је верига уједно и развође између Вардара и Струме. Највинта тачка тога развођа је 569 м., са које се лепо види цела. главна верига Карадага са још многим мањим огранцима, од којих су најважнији Еруша планина на С.. близу Дојранскога и Бутковскога језера. и Солунска верига, која се пружа у правцу са С. на Ј., од Дојранског језера до Солунскога залива. То је у најкраћим потезима орограшија овога планинскога краја, који се налази између Струме и Вардара, Халкидичког Полуострва и реке Струмице. Карадаг и његове епоредне вериге насељене су највише Бугарима и Турцима, а најмање Грцима. Турци су најмногобројнији и заузимају центар Карадага, промешани где-где на С. са Вугарима и на Ј. с Грцима. На северној, западној и источној страни су Бугари, а од града Нигрите па све до Белога Мора, Грци. Са главнога развођа између Струме и Лугадинскога поља слази се брзо у долину реке Струме, коју писац назива „ Серским иољем". Ово поље има облик ромбоидни. Са СЗ. је ограђено плана-