Просветни гласник

им је варошида Зељахово, а има их измешаних у неким еелима са Бугарима и Грцима. Дигана има по долини Драматице; Динцара има мало и махом су досељеници. У целоме срезу има 45 цркава. Грци имају 16 мугаких и 4 женске школе. Бугари имају само две мушке школе. У долини р. Драматице се највише ееје памук, који се највише извози на страну а један део остаје за домаћу употребу. Такође је јако развијена и кућевна — ручна — памучна индустрија. За тим се сеје ншенице, кукуруза, ражи итд. Од културног биља се сеје, норед памука, још и дуван и мак. — Необичпо је јако развијено сточарсгво у овоме крају, јер има добре и изобиљне паше. У четвртој глави писац се бави о једној варошици која се назива Серска Џумаја (СЂрска Джумал) и које се налази готово у центру Оерскога поља, северо-западно од Сера. Од Сера до ове варошице има од прилике 25 — 60 км. У Џумаји има око 5540 становника, и то: 3240 Бугара, 1500 Цинцара, 550 Турака и 250 Цигана. Бугари су досељеници као год и Цинцари, који сву трговину у својим рдкама држе. Овде Бугари имају једну своју цркву и једну четвороразредну основну школу. У петој, последњој глави, с насловом: „Валовиште или Демир-Хисар" описана је ова варошица, а по томе и сам срез њен. Од врха Али-Батуша на Пирину планини као од планинскога чвора нолазе више верига у разним правцима, од којих две, готово паралелно, иду у правцу СИ. - ЈЗ. и поступно прелазе у Серско поље. Једна, севернија, зове се Руаелска Планина (на аустр. карти: Ченгелова), а друга, јужнија, Шарлија (на карти Бронди-Балкан ). На С. се огранци Гупелске Планине и Беласице еастају се и граде чувену Гупелску клисуру, која спаја Мелнишко и Серско поље. Њоме тече и река Струма. Између Гупелске пл. и Шарлије тече у истоме правцу са правцем ових планина река Белица. Ово је једна интересантна река на Балканскоме полуострву с тога, што мења корито своје у доњем току. Тако, нре неколико десетина година, ова река, потнто изиђе у Серско поље, окрене на СЗ. и уливала се у Струму баш при њеном изласку из Гунелског теснаца. (Овако је и на аустр. карти уцртано). Сад пак напустила је тај правац па, пошто изиђе у Серско поље, окрене тећи у правој линији на Ј.З. и улива се у Струму блиду-

њеног ушћа у Тахинско Језеро. Можда је ово најмаркантнији појав мењања речног корита на Балканскоме полуострву. Баш на излазу реке Белице из теснаца у Серско поље налази се варошица Валовиште или Демир-Хисар на обема њеним обалама. Шарлија планина завршује се врхом Хисаром изнад Валовишта. На Хисару се виде трагови од неких утврђења. — У близини Баловишта налазио се у римско доба град 8ео1ш. У вароши има око 5800 душа, и то: 2500 Турака, 1700 Бугара, 250 Цинцара и 800 Цигана. Грка има мало. У Валовишту је столица кајмакама и грчког владика. У овај срез спадају ови крајеви: 1) долина р. Белице, 2) долина Бутковскога језера, азмеђу планина Еруше и Белашице и 3) северо-западни крајеви Гупелске планине. И у овој глави, као и у пређашњима, писац износи таблицу свију села у овоме срезу и податке о насељености, годишњој производњи хране, стоке и културнога растиња. Из тих нодатака видимо: да у целоме овоме срезу има 50.400 становника, ито: 32.000 Бугара, 1000 Цинцара, 12.500 Турака, 1200 Черкееа, 1000 Помака и 1500 Цигана. Турака има 25°/ 0 становништва, Цинцара 3,9 °/ 0 , а Бугара 63°/ 0 . Они, као птто се види, састављају више од половине целокупног становништва. Груписани су по појединим већим селима, као: Крушево (2500 ст.), Горњи Пирој, Дони Пирој и другим. Овај је крај већином брдовит те се с тога махом сви занимају сточарством. Стока је овде изредна, јер има доста добре иаше. Сваке године се извози у великоме броју. Земљорадњом се баве становници око Бутковскога језера и у долини р. Белице. Пређе су се планинци бавили и рудокопњом (у падинама АлиБатуша има магнетита) — и иекада је била на гласу њихова домаћа железна индустрија. Сад је пак ова онала, а главно занимање становника је сточарство. Петар Јаивовић. 48. АИпе Маг1е1: 8раг1;е е! 1е8 6ог§е8 с1и Тау^е1;е; стр. 1—81. (Ех1пи1 <1е Г Ашша1ге (1и С1ић А1рш Ггап^аЈа, 18 Уо1ите). Гапв 1892. Цео предео, којим води пут од Атине до ТриЛфлиса, са свим је пуст и пеплодан, нити има и