Просветни гласник

једне тварчиде, која би била од интереса и коју би ваљало поменути. Осим вароши Мула и долине Алкадо-Кампа, која личи на какав огроман цирк од камена — негда је ова долина била језерско корито, али је сада суха — и теснаца Маскене и Верцове нема ничега другог, што би било вредно помена. Тек са плодном равлицом Тринолисовом настају питомији и богатији предели, а нарочито је чувена живописна ношња становништва тога краја. Сама је варош Триполис готово мртва, сем у пазарне дане (недеља). Чим се изиђе из Тринолиса у даљини се види баруштина и катавотра или бездан Така а с леве је стране онустело земљиште негдашње вароши Тегее. Пут даље води ка Спарти кроз теснац (со1) Капарел и јаруге, под именом Алопо-Кор; даље кроз Клисуру, која изводи у басен Евротин, одакле се већ види импозантна маса Тајгетова. Некада моћни и славни Лакедемон сада је повелико село са неколико белих кућица и неколико врло широких улица. ЈТоново га је подигао краљ Отон. Лако је прегледати Спарту и видети све њене знаменитости — јер их готово и нема. Истина у једноме музеју има неколико старих надгробних споменика и неколико доста похабаних статуа. Још и данас стоје неке развалине од неколиких вила римских. Стара је Спарта још у земљи, покривена многобро.јним маслинастим нољима. Сопственици тих поља не дају их никоме, сем по цену од 250000 драхми. Грчка влада нуди 170.000, али залуду. Г1од њима су међу тим, драгоцени оетаци, који по иегде и на површину провирују. Лепо се виде неколики делови позоришта, који су и дан дањи сачували свој облик, али ће их скоро неетати. Лепо се виде камена седишта старо-грчкога нозоришта, којих је сваким даном све мање, јер је то место поодавно прави камени мајдан из којег ваде камен за зидање кућа. У Спарти се налази и једна руина од циклопскога камења, коју зову — са свим безразложно — „гроб Леонидин". Предео, који је између Спарте и Мистре, особито је леп; и с једне и с друге стране пута пружају се дивна маслинасга поља, баште иуне смокава и неранџи; нарочито је овај предео обилан бистрим изворима. Ко вели да је Грчка суха и мртва? Вредно је видети лепо село Хагијанис, са оно неколико белих кућица са турским доксатима и једном великом недовршеном црквом. Пред самом Мистром, старом напуиггеном вароши, налази се уска лангада или кланац Парор.

1247. год., вели Анри Вел (Ршзаппез еп Стгесе) нримети Виљем Виљардуен овај мистрански брег и оснује тврђаву под именом Мистра. Ово је он учинио из војничких обзира, сматрајући овај брег за врло важну војничку тачку, која се не да освојити. Сама реч „Мистра" значи: главна варош, а Грци су од тога начинили Мизитра. Турци су доцније са свим уништили Мистру и њено становништво нађе прибежишта у Спарти и Парору. — Пред самом Мистром лежи неколико кућа села Като-Кора („доња варош") са једним мостом, који датира још из средњег века. Излишно је понављати све оно, што су већ толики говорили о Мистри, као: Шатобријан, Анри Бел, Е. Абу и др., али се мора поменути, да је Мистра, са својим кућама и споменицима у развалинама, доиста романтична, веома интересантна. Она је пуна цркава лепога византискога стила, као што је црква Св. Димитрија (Хагиос Димитсјиос ), стара палата епискоиска, са које се лепо види Спарта и долина Евротина; за тим Пантанасија, с поља украшена криновима а изнутра покривена шрескама из XIV. века, од необичнога интереса, даље црква Св. Николе итд. Пут, који води из ове „Помпеје средњега века" у лепо село Трип, веома је рђав; али је предео све ленши и лепши што је ближи кланац тајгетски. Улазак је у кланац налик на какав грандиозан широк ходник, иза кога настаје прави мрачни и тесни кланац; с леве је стране једна пећина пуна људских остатака, о којој постоје разне легенде. У самоме су кланцу три узвишице, нреко којих ваља прелазити. На страни је друге узвишице једна провала, амоитеатар голих стена; иза ње је корито једног пресахнулог потока, обрасло платанима и смоквима; са обе се стране дижу шиљати зидови, а с преда и са зади хоризонат је ограничен оштрим проФилима нланинским. Врло је занимљив контраст између хаоске величанствености овога стења и бујне и грациозне јужњачке вегетације, која, као у каквом бунару, јако подсећа на кланце Тарна. Овај је дивни пролаз врло кратак, јер одмах за тим настаје трећа узвишица, уз чије се је глатко камење тешко пети. Пошто се она нређе, пут води једним споредпим ждрелом у село Пајаницу остављајући лево главно ждрело. Овуда води и цела трговина из Каламате у Спарту; на десној је страни село Сицово а у даљини се виде планине Месенске а на врху је једног коничног брежуљка, који је омотан у бујну вегетацију, еело Лада.