Просветни гласник

Чим се пређс планина Мав види се Каламача, варош оријенталнога изгледа, са својим живим пристаништем Скалом. Еаламата је необично жива трговачва варош. Мелигала и Мегалопољ су крајње тачке овога путовања. Вој. Симоновик. 49. ОсШпга V. КоАоШчсћ. КасћаУаћг^еп хт МШе1теег, Ке18еегтпегш1§еп. Беи^всће ЕипЛзсћаи Гиг 6гео§тарћ1е шк! З^аНбМк, НеГ1 7. сгр. 299—307; ЈМ1 9. стр. 895—403: НеИ 11. стр. 486—495. 1894. Шеп. Ово је путовање описано занимљивим, скоро иесничким начином. У њему се слика један део оних лепота, на које путник наилази у европском нриморју средоземног мора. Причање је окићено лепим описима и успоменама историским. Али ћемо у њему наћи мало чега новога, непознатога, што би било од веће вредности. Али шта се може и захтевати од пугника, који су за кратко време прошли толика места и видели њихове знаменитости. Што буде вредно помена са ове вожње на јахти изнећемо у кратко. Последњег дана рамазана путници су стигли у Цариград. Прођу најпре кроз Галату и Перу, два цариградска одељка, у којима су већином настањени Европљани. Пера се простире на бреговима с једне стране Влатног Рога и лежи на већој висини од Галате. Сви страни посланици станују у Пери. Два моста преко Влатног Рога везују Перу и Галату са Стамболом, негдашњом Византијом. Стамбол је одржао све своје источњачке особине. У њему су највеће џамије, међу којима нарочито Хађа Сошија. Из времена византиског царсгва мало је шта остало. Постоје још стари зидови, који су окружавали Византију, за тим палата хебдомон, огромни Еонстантинов стуб на Атмеди и хиподрому, један обелиск, који је цар Теодосије донео из Хелиопоља, један стуб од три змије, које су спирално међу собом уплетене и чије је главе Мухамед II. сабљом одрубио и још један стуб, који некад беше златом превучен. Али је од свега најзнатнија Хађа СоФија, негдашња црква, коју сазида Јустинијан. Турци су око ње толико дозиђивали, да је сада тешко распознати јој првобитни облик. По добијеном допуштењу путници су могли видети султанове палате. Најпре обиђу Јени-Сераљ, који је с једне стране самог уласка у Златни Рог. У дворишту, које је окружено зидовима, има

више мањих палата. У једној од њих чува се благо круне и султана. Ту су нагомилане силне реткости и драгоценосги, које су турски султани за толико векова прибавили. Ту су скупоцене материје, одело, украси, оружје итд. На једном су месту изложене ношње свих султана од Мухамеда II. до Абдул-Азиса. Царски кајици пренесу путнике на азиску обалу БосФора, у Беглербеј-сераљ. У првом боју овог дворца ређа се дворапа до дворане, под им је нокривен скупоценим простиркама а зидови превучени израдама од дрвета или красним источњачким свиленим материјама. Долма-Бакче, палата на европској страни, сва је сазидана од мрамора са острва Мармаре. Висока позлаћена решетка окружава палату, од које се имају видети само две величанствене дворане. Ове су тако простране, да им је тешко наћи равних. Најмилије боравшнте Абдул - Хамидово јесте Јилдиц-сераљ, високо на једном брегу. За четврт часа превезе се човек од Стамбула Скутару на азијској страни, који је управо цариградско предграђе. У Скутару је вредно видети мухамеданско гробље. То је мрачна, густа кипрова шума са милионима гробова, обележених каменим стубовима, који се завршују изрезаним турбаном или Фесом. За један час вожења на колима дође се до брега Цамлиџе, са кога је поглед веома леп и на далеко отворен. Веома је занимљива и пријатна вожња по БоСФору на једном од малих пароброда, који возе од Цариграда Црном Мору и натраг. Лађа стаје бар двадесет пута час на европској час на азиској страни. Терапија је изврсно летиште. У њој летује већина сграних посланика и сваки од њих има на води пред летњиковцем малу јахту. Ближе је Црном Мору Бујукдере, од које се иде шеталиштем између платана до једне дивне долине. Брегови око те долине покривени су шумом кестеновом и растовом. Одмах ван Бујукдере на једној широкој ливади стоји платан, коме има можда већ 2000 година. Стабло му је тако дебело, да је у једној његовој шупљини удешена ка®ана. У путу за Смирну свратили су путници у Галинољ. У овом месту има на 30.000 становника. Галипољ поштују Турци као свето место, за цело су кад год у њему живели мухамедански свеци. Знатна је овде једна мала стара џамија, коју су Турци сазидали, кад су први пут ступили ногом на европско земљиште. Иза неколико воденица види се велики мраморни крст, споменик, који су Французи подигли својим ОФИЦирима и војницима, по-