Просветни гласник

гинули у кримском рату. Између Галипоља и Је- I дрена гради се већ и жељезница. Из Смирне, у коју су из Галипоља дошли, доплове путници у Пиреј. Ово просграно атинско пристаниште посећавају сваки дан Француске, талијанске, енглеске и аустриске лађе. Варош истог имена има 85.000 становника, које се због неплодног земљишта баве поглавито индустријом. С десне стране пута из Пиреја за Атину налазе се осгаци старих класичних споменика: Тезејев храм и развалине акропоља, за тим рушевине Пантеона и још других храмова, божанских кипова и стубова и осталих светиња старих Грка. Атину највећма украшава зграда медицинске академије, за тим звездарница, која је на једном брежуљку према акропољу. Политехника је такође лепа зграда. У њој је драгоцена збирка старих грчких ваза од печене земље и статуа од иловаче. Једна је дворапа пуна разноликих ствари из Микене, које је исконао др. Шлиман. Народни музеј, који испуњава шест дворана, врло је лепо уређен. Ераљевски дворац нема споља ничега уметничког, скоро личи на касарну. Па и унутрашњи намештај више чини утиеак простог, са свим грађанског краљевства. Али је краљевски парк за Атину ираво чудо, јер је он са својим лиснатим, хладовитим дрвећем права оаза на земљишту безводне и стеновите Атике. Атињанима је допуштено неколико часова по подне шетати овим парком. Једино место, куда Атињани одлазе, да се освеже и разгале јесте затон Фалерон, чије су обале врло благе и нокривене ситним песком. Поред свежине ваздуха посетиоци овде уживају још у свирци и позоришним нреставама. Из Атине до Фалерона иде се и трамвајем и жељезницом. Од Пиреја до Патре вози жељезница. Иде се кроз доста пуста поља, а море се готово никако

не губи испред очију. Пре уласка у Коринт прође се Истам (широк 5 км.), преко чијег се прокопа прелази гвозденим мостом. Једним погледом се тада могу прегледати заливи коринтски и еаронски. Станица жељезничка се зове Неакоринт, худна варошица. Близу Неакоринта био је стари Коринт, који су нешто Римљани а нешто земљотрес са свим порушили. Једини су остатак неколико усправних стубова Атининог храма. Пут од Коринта до Катре веома је леп. Све се иде обалом залива коринтског или Лепанта, у коме је море тако мирно, да се у њему јасно огледају Хела, Китерон, Хеликон и Парнас. Величанствен је и про®ил планинског ланца на супротној обали, али је са свим го. Међу тим су с ове стране непрегледни виногради, из којих се грожђе разашиље но целом свету. Патра је трговачко место, које се сад тек развија. Путници посете и красно острво Вант. Грчка краљица Амалија с правом га је назвала баштом, која плови, јер оно са евојим пошумљеним висовима и зеленим дољама заиста заслужује то име. Кр® је био иоследња станица овог путовања. На час хода од вароши Кр®а саграђена је на брегу Гастури вила аустриске царице. Епирски брегови, који се виде на арбанашкој обали права су противност зеленом јонском острвљу. Између Гастура и вароши Кр®а су краљевске баште са дивним дрветима и џбуњем и малим летњиковцем. Лепа је шетња до брега Пелске, са чијег се врха види цело дугачко острво Керкира. КрФљани су учтиви људи, сваког пролазника пријатељски поздраве. Међу сељанкама се каткад нађе класички правилна лепота. Јоиан Ердељановић.

IV.

50. Т)-г 8. ЕаЛогапогчс. Еев рћепотепез <1и Кагз!; Даш 1а 8егШе (тепШе. Аппа1е8 с!е ^ео§тар!т с. 56—61. .1 14. 1894. Збијен извод о српским радовима на проучавању карста у Источној Србији.

51. Ђ -г V. <И. Вогпе. СЈиескбГШегетегке уоп Ауа1а-Вег§, бегкнеп. ЗеШсћпИ; 1'иг ргакМбсће СгеоЈо^је. НеП 12. р. 4(57. 1894.

Кратко саопштење '). — У Шупљој Стени су живине руде у масама кварца, које се у серпентину налазе. Шупљикаст кварц је испуњен зеленкастом масом, калцијум-алуминијум-хромсиликатом, Лозанићевим авалитом. У већим дубинама кварц је компактнији и богатији цинобером. Изгледа да је цинобер у великим дубинама слојевит. Још дубље на место кварца јављају се доломит и милерит. Тако је и по другим месгима у Србији: цинобер се јавља уз серпентин са авалитом; тако је исто и у Бугарској. У Идрији је на против жива везана за седиментне сгене, у Алмадену за