Просветни гласник

I.

1. Специјална карта Србије. Размер 1:75.000. Издало геограФско одељен.е главног генералштаба. Београд. 1894. Довршена је специјалпа карта Србије у 94 секције, коју су израдили Официри нашег генералштаба у времену од 1880—1891. године. Величина нојединих секција је по правилу 86,65:88,55 см. На карти је употребљено пет боја: дрна за реке, сеоске путеве, путање, винограде и баровита места; мрка за крш и изохипсе; зелена за гору, црвена за насипе и модра за Саву и Дунав. Црним тачкидама обележене су области живога песка, али таквим истим знаком обележавају се кашто и наноси виловитих потока и бујних река. Изохипске су вучене на висинским размацима од 50 м., а негде су извлачене и помоћне на вертикалним одстојањима од 25 м. Сваке године су снимали највише пет, најмање три топомера, и карта је ипак била готова за релативно кратко време. Трошкови, учињени око израде њене, незнатни су, свега износе 167*000. динара. Са мало снага и јевтино дао нам је генералштаб специјалну карту Србије, која је велики напредак према досадашњим картама и чини засебан период у развитку картогра®ије о Србији. а. Прве карте на којима је и Србија представљена, јамачно су оне у атласима Хомановим, његових наследника и Јансонову, где је Србија представљана обично заједно са Бугарском и Влашком. За тим су поједини делови или и цела наша земља представљени на неколиким картама чувенога дела Марсилијева о Дунаву '). И једне и друге карте рађене су на, основу података, којих има у путописима царских изасланика и путника средњега века и потоњих времена. Тачности у именима места (према номенклатури онога времена), њихову узајамном положају и у опште у ситуацији карте, може бити само дуж цариградског друма и Дунава.

б. Други период у развитку картогра®ије у Србији чине карте, које су Аустријанци за време окуиације наших земаља у прошломе веку радили, за тим српске карте на основу њих изведене. Чине знатан напредак према картама из првога времена, а све су израђене после битке на Београду (1717. године) и иосле пожаревачког мира(1718.). Осим голог ока уношени су у њих објекти и помоћу компаса и сата, у свима има много топограФских детаља. Највећи број ових карата има дворска библиотека у Београду и оне су сада све на употреби код Г. Т. Виловског; мени су познате још две безимене карте из овог времена г ), за тим карте Цернелова 3 ) и још једна, најинтереснија, коју је издао Лангер 4 ). Црву*) сриску карту Србије и осгалих српских области израдио је Сава Текелија 6 ), а гатампана је 1805. године. Она припада овом периоду као и две потоње карте: врло интересна карта Србије од барона Роткирха, коју је посрбљену издао Стеван МилошевиЛ '), и карта Ридлова 1 ј; судећи по многим знацима, изгледа да ће овом периоду припадата и карта Фридова *). в. Интересовање европских сила и стручњака за Балканско Полуострво, појачано је по ослобођењу Србије и Грчке, и од тог времена и картограФија Србијеулази у новпериод. Од 1840 —1870. године ставили су неки страни путници себи за задатак, да систематски испитају Балканско Полуострво или поједине области његове. Највише нових картограФСких података изнели су А. Буе*°) и Викенел 11 ), а много мање Сиркоф ,2 ). Еииерт, комбинујући податке поменутих пугника и нека аустријска и руска дата, израдио је за оно време најбољу карту Србије ,3 ). Према овој карти Кипертовој, која је с многих страна исправљана (нарочито Еаницевом скицом и исправкама од 1863. године), може се видети како је још омало било тачних картограФСКИХ података. Од других страних података важне су скице