Просветни гласник

6

Ханове и Захове |4 ), карта Шедина 15 ) и Еаницова 1в ), за тжм подаци Лежанови ) и Хохштетерови "), које је картогра®ски иредстављао Летерман; и А. Буе жели да и у то време помогне картограФију Орбије 19 ј а тако и Филек 10 ). У овом времеиу и мало доцније публиковано је и неколико српских Карата Србије или њених области, као Васојеви&ева карта Еључа ' 2 '), карта кнежевине Србије од Ј. Бугарског 22 ), МиленковиИева карта Србије '"), МедовиЛева крајинског округа (1850. године), Пчеларова пожаревачког округа (1856.), С. ОбрадовиКева ужичког округа, Дежарденова Србије и околних области 24 ) и карта Србије од Љ. Иванови&а 24 ). Карте: Јеврема МарковиКа књажевачког округа и ДрагашевиЛева Хомоља интересне су по томе, што је на првој земљиште Србије најпре представљано методом изохипса, а на другој слојевном методом (разним тоновима исте боје). Из овог времена је јамачно и карта нашег генералштаба, на којој је представљен слив јужне Мораве. г. Пред српско-турски рат 1876. године аустријски ОФИцпри су тајно снимили западни део Балканскога Полуострва и војнички геограФски институт издао је карту од 12 листа, на којој је и Србија представљена 25 ). Она је, до нубликације српске генералштабне карте, била и најбоља карта Србије. У њу је унесен велики број астрономски, тригонометријски и гра®ички одређених тачака и висине многвх врхова и брда, одређене анероидом. Али је терен и на њој, због оскудице потребних података, овлашно представљен, а има и већих погрешака у правцу пружања планинских венаца, току река и врло много у називима. Она је служила као основица познатим картама МишковиЛевим рудничког и књажевачког округа, за тим Хауслаубовој 2в ) и Штајнхаузеровој 11 ). — Ва време српско-турског рата и берлинског конгреса и после њега изашле су многе, на брзу руку израђене, карте Србије, које су, готово све, само лоше редукције аустријске карте и са свим су без вредности 28 ). Исто су тако без научне вредности и школске карте, које су у најновије време излазиле, а међу којима су најмногобројније карте министарства иросвете, КариЛеве, ЈорговиИеве итд. У почетку је довољно наглашена релативна вредност специјалне карте нашег генералштаба и одређено јој је место у досадашњој картограФији Србије. Изузевши најстарије карте, код којих тачности и не треба тражити, оетале су мучни напори

појединаца, да се боље представи картограФСка слика Србије. Сви су могли само делимично исправљати, великога рада, који би обухватио целу земљу и био по једноме плану извршен, није могло бити ни у Србији, као ни у другим земљама, док га није нредузело тело, које свуда израђује специјалне карте. У томе је и највећа вредност ове карте, која има још врло много и јаких мана. 0 чисто геодетским пословима, на основу којих је утврђена мрежа ове карте, не може се говорити, док генералштаб не изложи метод, по којем је рађено; а то је требало и до сада учинити. — Терен је на специјалној карти представљен изохипсама, а унесене су и све коте, на основу којих су конструисане изохипсе. Тих је кота често мало, а, што је главније, оне нису поуздане. Орачунавате су све по анероидским подацима, доња стапица је био Београд (барометар у Војној Академији); само је то довољно, да се види, колико су висински подаци непоуздани. Жоја мерења у области Девице и Озрена не слажу се скоро нигде са котама специјалне карте. Висине и терен, иредстављен изохиисама, нису на сиецијалној карти иоуздани. Први носао, који би генералштаб требао предузети, јесте кориговање висина. Рад ће сада бити олакшан и подаци много поузданији, ношто у Србији има сада десет метеоролошких станица другога реда, које ће одлично нослужити као доње станице при одређивању висина; осим тога, оснивају се станице трећег реда, којих ће бити око седамдесет. Место анероида могао би генералштаб предузети одредбу висине ових важнијих тачака барометром. Једноликост у представљању геограФских објеката није тачно изведена у специјалној карти. На неке од тих неправилности обраћао сам пажњу уједном ра-нијем реФерату (. Еоло I. с. 809.) Овде да поменем нетачност, која много худи карти. На секцији Соко-Бања представљене су леве притоке Моравице као дуже речице, које са страна Озрена и Девице извиру. Тамо нема таквих речица, већ има само врела на обалама корита Моравице. Исти се случај види на многим другим секцијама, као ртањској (Бољевац), сврљишкој (Дервен) итд. Има доста погрешно записаних имена (види поменути ре®ерат у Еолу), а ја бих могао сада направити велики списак таквих имена; овде се може генералштаб и најлакше и најбрже помоћи. На послетку, одржавање евиденције код снецијалних карата је неопходно потребно и мора се управо на томе стално радити. Изузимајући секције Авалу и Ниш, није на томе ништа ра-