Просветни гласник

ђено. Ако тако још неколико година потраје, снецијална карта ће застарити. Износећи ове велике погрешке и послове, које је неоиходно иотребно што пре предузети ради исправљања специјалне карте, морам још једном истаћи велику вредност овога посла, који ће увек српском генералштабу, на понос служити.

1) Бапиђшз Рапоп1со - шу81си8 оБбегуакшпЉиз §ео&гарћ1с18 ћ181ог1с18 рћу81с18 аћ А1оу8Го Гегб,. согп. Магзт. МБССХХУ1 v 6 томова. Има неколико карата, на којима је представљена и цела Србија или само северни њени крајеви. Такве су : 1. Марра ^епегаНз ј'п диа Бапићп Р1. СаеНит топ1ет 1111ег е1; Ви1^апае Р1. 1ап1;гат 1п {;егсер(:1, на којој су методом кр•гичњака представљене али именима необележене планине Србије, а означене су реке градови и вароши. 2. На секцијама XII, XIII и XIV. представљен је ток Дунава дуж српске границе и забележена су многа места; од важности је за историјску топограФију. 3. Марра Ро^ато&гарћша. Планине перспективно, методом кртичњака, представљене. Овде је врло ј-асно представљен и фиктивни венац планински, који се пружа од Црнога до Јадранскога мора. 2) Аг1апа. Кагке с1ег Ое^еш! ит Ве1^гас1 аиГ 15—20 Ме11еп 1т 1Јткге18е. 1788. Марра Ке^погит Возп^ае, Ви1§апае е1 8етае. 1:790.000 1788. 3) Сгегпе1. Сагке с!ег ВезНгпећтипа: уои ЕебепНга, 1лрат\.7.а, БозепНга &е§еп 2\уогтк ип(1 8око1 ип1;ег (3. Сотт. (I. §1. Сгегпе1, 22 Ок1;. 1789. 4) Еап^ег. бегМеп иШ;еп (1ег К. Кед1егип§ (1717—1739.) тН 1. Кагће М1Ш1. (1. к. к. Кпе^загсМуз. 1889. 5) У СолариЛеву атласу, који је изишао у Млецнма 1804. године, Балканско Полуострво, где је једино и Србија, са свим је малога размера, тако да се осим ширих граница Срб.ије и централнога била ништа друго не види. 6) Землвеображенние Србске, Босне, Дубровне, Црнегоре и ограничнихЂ пред^лЂ, собраное трудми Савве Ггошоли в' л^то 1805. Терен је представљен методом кртичњака, контуре, положаји места и речна мрежа тако нетачни, даихјетешко, често немогућно идентиФиковати. У Србију спадају и: Призрен. Приштина Вучитрн (цело Косово), Скопље, Кратово, Ћустендил, Цариброд (Стари Брод) и Пирот — то су шире границе Србије, како се она схватала до ослобођења. Овога је пространства Србија на свима старијим картама и у неким од наших старијих геограФија. Старе Србије на овој, као и на осталим старијим картама, разуме се, нема. — Цариградски друм је једини и доста тачно уцртан, и судећи по томе и по местима на њему (Резена, Муставабаша Паланка, Шехиркјој) карта је рађена и на основу старих путописа. 7) Земљепис од Сербие; размер 10 земљеопис. миља од кои 15 на 1 степен. Уз : ПЈтатистическое описаше Серб1е (со землеописатемЂ ове земл^ на сербскш езикЂ преведено и издано СтеФаном Милошевичв ц. к. чиновникомб . У Будиму. 1822. Преводилац не помиње нити писца нити каже са кога је језика проводио. По Библиографији Новаковићевој и по Шафарику (Ое8?;ћ1сћ1;е (1ег з1ау. 8ргасће и. Е11;ега1;иг пасћ а11еп Мипс1аг1;еп с. 222. 1826.) излази да је ово од речи до речи преведен чланак барона Роткирха, који је штампан у аустријском војничком часопису од 1821, св. 1 -6 и 8. 8) ШесИ. бегМеп ипс! Во8П1еп 1810—1812. 9) Каг(;е уоп 8егу1еп, Возп1еп, Тигк1зсћ-Сгоа1леп, <1ег Негге^оута ипс! (1ет ^ап<1е (1ег МопЂепе^нпег уоп Р. Рпес1. ^Ујеп ћеу Аг1;агја ип(1 Сотр. Е^епШит (1ег Уег1е^ег 1829. И сти наслов има и на Француском језику. Размер карте је : 15 немачких миља =1°, Француских миља 25 = 1°, турских 22 = 1°. Границе Србије су на I. : Шар са Љубетеном (01ићо1;1п), а на И. висови око Ћустендила (Оћи81;еп(И1) — Ибар зове Моравом, као Ји Јостале * карте онога времена. Ресавчина је АИ;е Кеззауа. Биначку Мораву зове просто Моравом. —- Све веће планине у Србији су нацртане и именоване, само су назвања њихова већином чудновата. Хајдучке Планине (Кучај, Сто, Ми-

роч), Хам (простор око Ртња), Слахова (Бељаница, можда по селу Златову), Капаунег (Копаоник), Шелијан (Жељин), 8еНсге (Јелица ?). Имена старовлашких и подринских планииа су тачнија. 10) У великом делу А. Буа 1^а Тигди1е (1' Еигоре има много података, који су употребљени при изради карата Србије ; њима су се служили Лапи, Киперт и други. 11) СаИе сГ ипе раг!1е с!е 1а 8егћ1е еЈ с!е Г АЊаше (Згеззб раг 1е Со1опе1 Барје, §ео§гарће, с!' арге& 1ез геп8е1§петеп1; ге сие11Нз еп 1836. е1; 38. раг Мг. УГдиезпе1. Рапз 1842. Изашла у Мето1гез (1е 1а зос1е1;е §ео1. с1е Ггапсе, 1;оте V од поменуте године. Поред Викенела и А. Буа имао је при изради ове карте »еЂ р1и81сигз Мето1гез тесНЂз с1оп1; 11 ез1; роззеззеиг^. 12) Саг1;е (1е 1а рппс1раи1;е с1е 8егу1е е1; с1еб ргоутсез Пт1ггорћез (1ге8зее раг Ахепсе С1гкоГГ, НеиШаШ; аи Согрз 1трепа1 с1ез Торо0тарће8. 81;. Рекегзћоиге;. 1848. 13) 8егћ1еп пасћ бз1;егге1сћ18сћеп ип<Ј гизз^зсћеп АиГпаћтеп ип<1 Ог^бћезНттип^еп ипс! с1еп Кагкеп топ У1дие8пе1 ипс1 Ви1 §агбк1, еп1;луогГеп уоп Н. К1ерег1;. Мааз1;аћ т У0П ^ еи 1;сћеп §еоергарћ1зсћеп МеПеп, 15 аиГ 1°. ЛУет1аг. Оео^г. 1п81;11ги1; 1849. Ову карту је исправљао Каткх у Ве^га^е гиг Каг1;о&гарМе (1ез ЕигзЂепШитз 8егћ1еп р. 80. 14) Сгодшз <3ез \уезШсћеп Оећ1е1;е8 (1ег Ви1&ап8сћеп Могалуа уоп I. О. Наћп ипс! Г. 2асћ ТаГ. I. — Б1е (Загс1ат8сћ-тасес1отзсћеп бЂгаззепги^е дег Реи1;т§еп8сћеп ТаГе1 III. Обоје у Ке18е уоп Ве1^га(1 пп(1 8а1оп1к уоп I. О. Наћп. Аиб (1ет XI Вс1е с1ег ОепкзсћпГ1;еп с1ег рћ11о8орћ1зсћ-ћ181;оп8сћеп С1аззе (1. Ка18. Акасћ (1. \У18зеп8сћ. 1861. Хан је, путујући, цртао скице околина, а на основу њих и својих снимања Зах је израдио картице. Ортографију предузео на себе Д-р ШаФарик, председник уч. друштва. И крокијима и путописом знатно је унапређењ\ картограФија јужне Србије. И номенклатура је тачнија, но и на једној страној карти. 15) 8сћес1а. КаНе уоп с1ег еигора1зсћеп Тигкег ип(1 Ог1есћеп1ап<3 1:864.000. 186 4. На 14. и 19. листу је Србија представљена. При изради карте узетп су за основицу руски геодетски радови, осим тога су употребљени и сви дотле познати извори. Комбинациони дар, којим се Шеда одликовао, допринео је да ова карта постане најбоља свога времена. 16. Р. Каш(;2. бегШеп, ћ1з1;оп8сћ-е1;ћпо^гарћ18сће Ке1зе81;исНеп аиз с1ец Јаћгеп 1850 ћ1з 1868. М11; етег 1Јћегз1сћ1;зкаг1;е 1т МзШе 1:1547000 1868. Бе1р21§:. Негтап Рпез. 17) 1Јћегз1сћ1; уоп О. Бејеапб Ке1зегои1;еп т с!ег Тигке 1 1857—1870. пасћ зетег МНШеПипег уоп А. Ре1;егтапп МзЉ. 1: 2,500000. 1870. Текст и картице су од већег интереса за делове Турске, нарочито за Албанију, Македонију и Бугарску. Србију је Лежаи додирнуо путем од Приштине преко Подујева, Куршумлије, Прокупља, Ниша, Ак-Паланке и Пирота.. 18) Оп&та1каг1;е с1ег Сепкга1-Тигке1 пасћ АиГпаћтеп уоп Јаћге 1869. епиуогГеп уоп Гег<1. уоп Носћз1;е1;1;ег 1870. Мааб1;аћ 1: 420000. Ре1;егтапп'8 Оео^г. М11;1;ће11ип§еп 1872. — Геолошки колорисана изишла и у Јћгћ. (1. к. к. §ео1. К. А. Јћг^ 1872. XXII. Вс1. №. 4. Од Србије на овој је карти представљена : област Нишаве и Биначке Мораве од Вра.ње до њених става са Нишавом ; развође и цело земљиште између Мораве и Нишаве нису унесени. И за нашу област ова јз карта оригинална, а највише приновака има у области Рила и Витоше. Висови и делови венца изнад Власинског Језера овде су најпре поменути (Виљоколо, Стрешер, Равна Шиба, Чемерник, Букова Глава, Црна Трава). Инжињери, који су пропутовали ове крајеве ради трасирања жељезничких пруга, израдили су оригиналне скице, размера 1: 25000. Њих је Хохштетер унео у ову своју карту, размера 1:100000. коју је Петерман, пре публиковања, редуковао на размер 1: 420000. У оригиналним скицама. па по томе и у овој карти погрешно је представљен ток БиНачке Мораве., од Курвин-града до Владичина Хана.