Просветни гласник

19) Ве11та§е гиг Ег1е1сћкегип§ етег §ео^га.рћ1бсћеп АиГпаћте 4ег еигоратзсћеп Тигке!. Уоп Бг А. Воие (гтЧ 2 ТаГе1п). Аиз <1ет IV. В<1е с1. ВЉћ. с1. Ка18. Акас1. с1. \\' г 18зеп8сћ. 1867. Ради лакшег снимања Европске Турске даје Буе неколико иресека, од којих неки иду и кроз Србију. Они нису потребни, нити их је, према томе, ко могао употребити од он.их, који су снимали ма који део Балканског Полуострва. 20) Н. РПек уоп Л^ЧМт^ћаивеп К. К. Мајог. Баз РпГ8 {;еп1ћит бегћ^еп, ^ео^гарМзсћ-тШШивсћ сЈаг^ебЂеШ. М1(; Каг(;е 1т МбЉе 1: 864000. 1869. С. 0-егоМ'з 8оћп. За оно време згодна прегледна карта Србије. 21) СемитипограФСка карта Клк)ча г или окружјд КраинскогЂ составленна у Београду Александром ВасојевичемЂ. 1844. 22) Карта кнЛЈкества Серб^е саставл^на из наиболви извора одђ Јована Бугарскогг, бившегЂ правитељ, серб. чиновника 1 и дип. 1нженира 3^5 1845. у Београду. Имена тачнија, али су скелет и терен још врло погрешни. О последњем написао је мало доцније А. Буе : «11 ез(; Гасћеих ^ие Вои§агзк1 п'а1<; раз т13 р1из с!е 8от аи 1;га1б с1е 1а топ1;а§пе (1'ауес 1ев сћатез е1еуеез е1; с1ез соШпез®. Кесие11 с1л1;тега1гез (5апз 1а Тиг^ше сГЕигоре I. р. VI. 1854. 23) Кнлжество Срб1е, саставио Јовант, Миленковић-Б у Београду, године 1850. Узео скицу Србије руског генералштабног капетана Коцебуа, а остало Миленковић попунио, уносећи неке планине и реке и без одређивања правца компасом. 24) Мапа књажества Србије и Војводине Србије, Босне, Херцеговине и Црне Горе, Славоније, Хрватске и Далмације с неким честима други аустријски области, Албаније, Македоније, Бугарске, Влашке итд. Из најпоузданијих извора по налогу србског иравитељства израдио проФ. К. Дежарден. У Београду. Државна штампарија 1853. Карта Србије од штабног каиетана Лз. Ивановића 1869. 25) Оепега1-Каг1;е уоп Возп1еп, с1ег Негсе^оуппа, 8ег5?,еп ипс! Моп1;епе^го пасћ с1еп пеиез1;еп ипс! ћез1;еп (^)ие11еп, епЈруогГеп ип(1 аиз§еГићг1; пп к. к. тНШг-^ео^г. 1пз1;1(;и1;е 12. В1Шег. 1876. 26) Наиз1аћ. Нурзоте^пзсће ХЈћегз1сћ1;8каг1;е уоп Возтеп, с1ег Недге^оута, 8егћ1еп ипс! Моп(;епе§го 1: 800000 4 лиота. 1879. Л^1еп. 81;аа1;8(1гискеге1. 27) 8(;етћаизег А. Оепега1каг1;е с1ез Кбт^гетћез 8егћ1еп тк с!еп аш^гепгепсЈеп ТћеПеп \ т оп Ви1§апеп, Во8П1еп, золУ1е гш!; ТћеИеп с!ег апб^озз. ШгИзсћеп Лл1аје1;з. 1: 864.000. Има два издања : са тереном и без њега. У последње је време ту карту прерадио Д-р Пајкер, додавши и сгатистичке табле о површини, броју становништва итд. 28) Кбш^. О. 8рес1а1каг1;е с1ез Кпе§ззсћаир1а1;2ез т Возтеп. 8егћ1еп е1;с. 1: 2225000. 1876. \^1еп. Рег1ез. Катеаи. Саг(;е (1е 1а Тиг^ше (1'Еигоре е1: 8ез ргоутсез с!е 8егћ1е, Возп1е, Негге^оуте е1;с. 1876. Рапз. Капее. 8сћ1асћ1;ег Наир1;тапп. Кагке уоп Во8П1еп, Негге^оута, 8егћ1еп ип(1 Моп(;епе§го пећз1; (1еп ап^гепгепс^еп Кап<1егп. 1876. ЛЛ^еп. Кесћпег. Кие^зкагЂе уоп Возтеп 11111: с1ег Негге^оута, 8егћ1еп,, Мопкепе^го ипс! Ба1та1;1еп. 1: 1,750000. 1875. Ке1р21§. ВЉНо^г. 1пз1;ј1;и1;. 81;е1пћаи8ег А. Ог1;зкаг(;е уоп ТигИзсћ - Сгоаћеп, Возп1еп, с1ег Негге§оу1па, пећз1; 8егћ1еп Моп1;епе§го ипс! (1еп ап^гепгеп(1еп Кап(1егп. 1875. \^1еп. Агкапа. Напс1каг1;е уот Кпе&ззсћаирШге т Иог2е§оу1па, Возп1еп, Ба1та1;1еп ипс1 8егћ1еп 1: 2,500000. 1876. Л^е1таг. Оео§т. 1пз1;11;и{;. К1ерег(; Н. 8рес1а1каг(;е <1ез Кг1е§ , ззсћаир1а1;2е& т Возтеп, 8егћ1еп е1;с. 1: 1,000000. ВегНп. Б. Ке1тег. КауеП8(;ет Е. О. Негге^оута, Возп1а, 8егћ1а апс! Моп(;епе§го 29. Јап. 1876. Боп(1оп. ^егиз. 8рес1а1каг(;е уоп 8егћ1еп ип<1 Моп(;епе§го уоп Е. Напс14ке, 1:600000. 01о&аи. ^ег1а§* уоп Саг1 Р1еттт§. Није записана година публикације, али је ова карта изашла одмах после берлинског конгреса. *

2. 81еШа&а, ргоСезог уеНке геа1ке и /а^гећи. Каг1;а Нгуа1;8ке. 2а^геђ, 1894. Ова зидовна карта приказује у великом мјерилу Хрватску у веома пластичној слици те круиним својим тереном подаје лагљи пријеглед него ли наша војничка карта у мјерилу 1:800.000. Еарта ова израђена је у картограоичком заводу Поснера у Будимпешти, означује знатан напредак. наше картограФије те је знатно боља од Паулинијеве карте Хрватске. Д-р X. Храниловић (загрбв).

3. 1)-г КиН ПаззеН. 2иг каг1о§гарћГ8сћеп Кепп1ш88 уоп Моп1 ;епеего. ЖШћеИ. <1. к. к. ^ео§т. СгсзеИзсћаИ ш "\У1еп. № 10. с. 607. 1894. Поводом специјалне карте о Црној Гори (в. ре®. 5. прошлогод. Прегледа ) бави се Д-р Хасерт опширно о изради њеној и о карти од Ровинскога, помињући при том и старије карте о Црној Гори. Излажући садржину овога рада Хасертова, попунићемо га поменом карата које су у његову чланку изостављене. Најстарија карта Црне Горе по свој прилици је карта Францускога пуковника Бијале (У1а11а (1е Зопшшгеб), која је изашла 1809. године. Његову су карту исправљали или саопштавали новога картографскога материјала : Еарачај (Кагасгау), Петер (РеНег), Ковалевски, Делари (Бе1агие), Ситвел (81Ште11), Лаулини, Хекар (Несдаг(1), Сакс, Блау, и А. Буе, а тај су материјал обрађивали и на основу њега израђивали нове карте Црне Горе: ПГеда, Кииерт и Петерман. Ово је први период у картограФИЈи Црне Горе, у којим се пабирче подаци за карту те земље. Најглавније су мане Вијалине карте, што је Ријека (Црнојевића) фиктивно продужена до Довћена и што је са свим погрешно престављен слив Зете и Мораче 1 ). Напредак је према овој карти Карачајева, размера 1:288.000, на којој су унесени тачније одређени положаји неких места, мерена остојања и скице, рађене на земљишту 2 ). Од много мањег значаја су карте Ковалевског (1841) и Деларија (1862) 3 ), који је био секретар књаза Данила и имао је прилике да позна Црну Гору 4 ). Ситвел и Паулини су, као изасланици страних држава ради расправљања задевица између Турака и Црногораца, путовали по Црној Гори, и у својим картама износе по нешто и новог материјала *). — Северни део Црне Горе, нарочито дурмиторску област и околину до Фоче и Гацкога