Просветни гласник

9

снимали су аустријски конзули Сакс') и Блау '). Архимандрит Н. Ј\учић додао је уз своје дело о Црној Гори и карту, на којој су границе Црне Горе у годинама: 1500, 1796, 1820 и 1860 *). 1861. године издао је А. Буе у мемоарима женевског геогра®ског друштва карту Црне Горе и Херцеговине, а за тим 1862. Киперт карту Црне Горе, размера 1:500.000. После рата 1862. године излазе неколике карте Црне Горе, од којих је најбоља пуковника Бикова, и ако је израђена на основу површних итинерара *). Други период у развитку картогра®ије о Црној Гори чине аустријске и руске карте, и њима картографија Црне Горе добија модерну, тачну и ширу подлогу. Пред ратове од 1876(78. пропутовали су аустријски официри западни део Балканскога Полуострва ради топограФских снимања. Њихова дата унета су у познату карту размера 1:800.000, на којој је и Црна Гора представљена. Мало доцније (1879Ј82.) су руски ОФПцири, поред снимања у западном делу Балканскога Полуострва, снимали у друштву са турским официрима црногорске границе ,0 ). У исто су време сами руски оФицири снимили Црну Гору и измерили преко целе земље разгранату троугдасту мрежу првога реда са више од 70 тригонометријских тачака, које су означене каменим пирамидама и за топограФа су и сада од велике користи. Овај богати материјал за картогра®ију Црне Горе није публикован, осим онога, што има у карти Црне Горе од Говинскога и у карти размера 1:420.000, која иде уз путопис Каулбарсов и у карти црногорске кнежевине у 4 листа, школској карти, по којој је и Шварц 11 ) израдио своју карту Црне Горе, размера 1:600.000. И Аустријанци су, снимајући јужну Далмацију и Херцеговину, захватили и пограничне крајеве Црне Горе, и отуда су на граничним листовима њихове специјалне карте, 1:75.000, престављени и суседни крајеви Црне Горе у облику скица 12 ). Карта, која је изагала уз дело Ровинскога о Црној Гори, размера 1:904.000, израђена је у руском војничком топограФСком биро-у на основу оригинала, 1:42.000, који се крије. Д-р Хасерт, поређујући ову карту са дотадањима, тврди, да је толико од њих различна, да нема планинскога венца нити реке, који не би били на њој боље представљени, а околине Окадарског Блата, црногорског нриморја, Дурмитора и Бањана безпрекорно су израђене. Врло је богата и котама. Д-р

Хасерт исправља три имена, која су на руској карти рђаво написана.: Фундана а треба Фундина, Велетин а треба Зелентин и Кчево, а треба Чево 13 ). Главна мана руске је карте, што је терен неразговетним шумеровањем представљен. Д-р Хасерт слути, да је терен намерно овако слабо и замрљано израђен, да се овом публикацијом не би нико могао послужити у рату. Гђаво је представљен висораван кзмеђу Тушине, Мораче и Мртвице, као и телеграФСка линија Матешево-Андријевица. Балдаћи, који је с овом картом обишао Црну Гору, врло је Фали 14 ). Последњу периоду у развитку картограФије о Црној Гори чини аустријска карта Црне Горе, размера 1:75.000, која је приказана у прошлогодишњем ЈТрегледу (бр. 5). и за то ћемо поменути нове, непознате податке о изради њеној, које Д-р Хасерт износи. Аустрија као сусед и политички противник Црне Горе, каже Д-р Хасерт, осећала је потребу за тачном картом ове земље. Специјална карта, размера 1:75.000, израђена је на основу руске карте, података до којих су Аустријанци дошли и на основу картограФСког материјала Бауманова 1Л ) Виншева, Хасертова и других путника. Готово сви нодаци о висинама добивени су помоћу анероида и за то су поузданији само за она места, у којима има редовних меторолошких проматрања (Цетиње, Бар, Уцињ) или где је барометарско стање више пута одређивано анероидом у разним месецима и годинама, као у Колашину, Андријевици, Никшићу и Подгорици. Ва то је Црна Гора у висинском погледу још слабо позната.

1) Уз дело : Уоуа§в 1т1от[ио о1 роК<п[ие аи Моп(;епе|;го I. и II. 2) Саг1е с1и рауе с1и Моп16пе§гго, Јгеззее (1' аргев с1е§ орег&Нопз §еос1е (;1С [иеб 8иг 1ез Нсих е1 гесћегсћез 1ез р1ив »01 §пеи8в8 раг Мг Сош(;е Р. с1е Кагаогау. 1838. Беч. 3) Тачно и до детаља оденио је ове карте \У. Копег: 2иг Каг1е Чоп Моп4епе§го. 2еН8оћгЈГ4 Гиг а11§етете Ег(1кипс1е. Вег1т 1862. с. 218. 4) Података, који се картографски дају употребити, има и у списима ботаничара Ебела (2 луо К Та$е аиГ МоиГепе^го I и II. 1842.) и Пајића и Шерба (Сгпа§ога. А§гаш 1851.). Уз де .10 : 8езГак ипс1 Всћегћ, МШГапвсће ВезсћгеЉипд <1ез Равсћаћкз Нег2е§оута ипс! с1е$ Ригз4епШит8 Моп(епе§го. ЛУ1еп 1862. има рђава карта. 5) -бЈНчгеН. Мар оГ МопГепедго, 1:200.000. 8ои1ћатр(оп 1860. — Ј. РаиКт. Сагка сК Моп1епе§го, I: :!00.000. ЛУЈеп 1861. 6) У МНШеПип^еп с1. к. к. §ео§г. Со8е1зсћ. 1870., стр. 97. изашао је Саксов пугопис Ке1ве уоп Зегајеуо пасћ БигтЛог и. (1игсћ сКе т1и1еге Негге^оута, а уз њега скица тога земљишта у размеру 1: 400.000. 7*1 II уз де .10 Блауа (КеЈаеп т Возпјеп ппс! с1ег Пегхс^отта. МК "ејпег Каг(е ипс1 ХиаШеп уоп Н. Шерег!. ВегКп I). Ке1тег 1877.) има такође карта, која обухвата и дурмиторску област. Онда је она била еаставнн део Херцеговине. 8) Црна Гора, белешке Н. Дучића. У Београду ' 1 874. 9) Оригинал је размера 1: 15.000, али није нубликован, већ јако редуковане копије; једна таква је изишла од 1874—76. под насловом : Саг1е с1и Моп1епе§го 1:84.000.

ГЕОГР. ЛИТЕР. 0 БАЛКАН, ПОЛУОСТРВУ