Просветни гласник

10

10) По Каулбарсу. Арегди Дез 4гауаих ^ео^гарМдиез еп Киз81е. (8ос. хтр. Је ^ео^гарћхе. 81;. Ре1;егћоиг§ 1889.); те су карте и штампане под насловом : Ргоппегез с!и Моп1;епе§го 1:100.000. 1880. и БеНгшШшп с1и Моп^епе^го 1882., али се у књижарама не могу добити. 11) В. 8сћлуаг2. МопЂепе^го. 8сћПс1егип^ е1пег КеЈзе (Јигсћ (1аз 1ппеге пећз!; Еп(;\уигГ етег Оео§гарћ1е с1ез ^апдез. 1883. с. 353. 12) О аустријским радовима, који се тичу снимања на Б. П., па и Црне Горе, има извештај X. Хартла : Оћег сће пеиегеп Уегшеззип^загћеНеп аиГ с1ег Ва1капћа1ћ1зпе1. Уегћ (1ез IX. (1еи1 ;8сћ. Оео§:гарћеп1;а§е8 ги ЛУ1еп. р. 82—84. 1891. 13) Последње име није погрешно.

14) А. ВаМасс1.^е1 Моп1епе§го. Сепп! е! Аррип41 тк>гпо I аПа Ноза с!е1 Моп1:епе§го. Сг10гпа1е Ма1рћ1§1а 1890—•1891. с. 47. ! и А11;ге N01:1216 а11а Р1ога с!е1 Моп1;епе^го. 1893. с. 33. 15) Бауман је публиковао у МШћеПип§бп с1. к. к. Сгео§г. | СгезеИзсћ.: 8к12ге с!е8 Бигт ^огб 1883. и каг1;е уоп ^огс!. М опI Ђепе&го 1: 150.000. 1891. 4. Петггсћ ИагП. Б1е Бапс! е 8V сгт е 88ип§ т 6г1ећеп1апс1. МШћ. с1. к. и. к. МШ1аг-^ео §'Г. ЈлаШи 1 ;е8. XI с. 250—262. 1892. — Шс1. XII. е. 168—187. 1898.

5. Ђ-г Р. МаЉ(гтс. Ри1<тпја ро ВаБсаизкот Ро1ио1оки XVI. У1ека. XII. ОрГ8 ри1о т /апја с!т/аји сагвкхћ ро§1ап81;уа и Сагх§га<1: К. К,ута ^о<1те 1571. 1 Б. ХЈп§пас1а §0(1те 1572. (Тл СХ11. кпј. Еас1а јирбктепзке акас1етуе гпапобИ I итје^побИ) е. 1—91. ТЈ 2а§геђи 1892. В-г Р. ШаШтс. Ри1отапја ро Ва1каибкот Ро1ио1:оки XVI. ујека. XIII. РиЂорГбГ 81;.ј. О-ег1асћа 1 8а1. 8ећигез .§ега, 111 ор181 ри!оуапја сагбМћ ро81ап81уа и Сап§та«1, иа ше 1)аук1а ТЈп§па(1а ос1 1573 — 78. ј Јоасћ. 81псепс1ог& ос1 §. 1577. (Iг СХУ1. кпј. Еас1а) с. 1—113. ТЈ Хастећи 1894. Д-р П. Матковић је Нестор хрватске геограФије и први стручно спремљен, сада већ оседели, геогра® на словенском југу. Поред радова на гаколским училима своје домовине, он је ставио себи зн задатак у животу, да нроучи све путописе ставијих путника по Балканском Полуострву, задатак колико тежак и деликатан, толико и достојан велике ерудиције Матковићеве. Осим важносги за историју, још је већи геограФски значај ових испитивања. Она су драгоцени прилози за историјску топограоију Балканскога Полуострва, која ће нам представити природни и културни изглед појединих области и места у минулим временима и задахнути данашња испитивања тих области дахом дубине и разноврснијим и пуним симпатичности разматрањима. Испитивалац геогра®ских прилика Балканскога Полуострва добиће из ових студија слику о местима и областима у пређашњим временима, о изгледу, величини, становништву, моћи ће ценити сгарост појединих месга, мењање имена њихових и многе друге податке, који су од велике важности за антроногеограФСка испитивања. Дела серија оваких расправа изашла је у Раду југославенскв академије, они су украс Рада, и, поред мало других послова, стварно оправдавају југословенско име ове академије.

Путописи XV]. века потичу већином од послансгава цара немачког, одн. краља угарског, одашиљаних ради дицломатских и других послова султанову двору у Цариград. Од године 1547., од кад се цар немачки обавезао на илаћање данка султану, установљено је у Цариграду стално немачко посланство. Први стални посланик цара немачкога, који је од 1568. становао у Цариграду, био је Холанђанин АПег1 Ае Уузз. По смрти Висовој постаде му наследником опет Холанђанин, гласовити дипломат Вут , а после овога Давид Унгнад. 0 путовању последње двојице у Цариград баве се путописи, које је Матковић у првом раду саопштио. Рим, врло учен и од највештијих холандских дипломата XVI. века, описао је свој пут у Цариград. али се тај путопис изгубио. У дворској библиотеци у Бечу има анониман рукопис о Римову путовању, писан од 1570—1576., холандским језиком, није од Рима, већ од некога члана његове експедиције, и тај је рукопис употребио је Матковић. Посланетво је путовало 1570. године. Од Београда је ишло на Хисарџик и село Поторткве (ПигаФетино Ро1игесМе, српеки онога времена Кленовац, маџарски Палотна, Хасан-пагаина Паланка) у Батисну (Баточину) и Парноки или Спарноки (Параћин). На Морави је врло велико село Јаготна (и сад сељаци у околини кажу Јагодна), где има много грлица и обиље пиринча, јер се Турци том храном вигае но икојом другом хране; наводњавају се равна поља око Мораве да би пиринач могао успевати '). Из Јагодне су догали у село Тонлицу (Топоницу), где је посланик у лепом каравансерају нреноћио. До Нигаа су, по том, путовали крок поља обрасла гаеницом и другим житом; има око њих и доброг вина. У Нигау има и католички свегатеник и држи се миса, а све издржавају Дубровчани, који као трговци овде живе. Из Нигаа су се пели уз Куновицу: „горе