Просветни гласник

је стража с бубњем, о који се удара, кад год онуда много људи пролази". С десна им је остао градић Копривац, а приспели су у село Клисурицу (Пига®етина Суха Клисура, дан. Бела Паланка), коЈе је већ у Бугарској, пошто Србију од Бугарске дели Куновица. У Пироту (РЈгоШип) има пет бунара или врела, од којих је једно вруће воде; врела граде велики рибњак. Дошли су, по том у Цариброд, а иза њега прешли две реке Сикову и Нишаву и пењали се уз планину, о којој не знају поуздано, да ли је Непшб или Всагс1и8, пошто се ту на близу један другоме примичу. До Цариграда су поменута још места Драгоман и СоФија са плодним пољем, у сред којег је село Белица (ВеШга). Близу СоФије видели су високо брдо, и лети и зими снеговито, о којем мишљаху да је ОгМиз. У Софији има свакојаких вера: Хришћана, Турака, Јевреја, Цигана и Грка. 0 путовању царскога посланика Давида Унгнада у Цариград године 1572. издао је путопис Фр. Омих, а не зна се ко га је писао. Матковић износи најпре у преводу дневник непознатога иисца, у којем се помињу главнија места, али се пут не описује онако на широко и пластично, као у Пига®ете. У Београду, по овом путопису има 6000 кућа, а насељен је Турцима, Јеврејима, Србима, Дубровчанима и др. (Морозини, један век доцније, узима да у Београду има само 1200 кућа, а Бенети цени становништво Београда на 50.000 душа). Кроз Србију и даље поеланство иде познатим цариградским друмом, и у путопису се помињу: Авала или град Жрнов, Колари, село КезпгЦ?), за тим Сорат! (можда Даиово) и Ваћи^пИг, које при повратку назива Ра^бђш (врло вероватно Баточина). Планине у изворном крају Црнице зове овај путопис Сги^всћешГа т ). Покрај Ћунрије помиње развалине старе вароши ТовИсЈ, са свим онакажено име Ноггеит Маг§-ј, које Едризи зове Каћпа, а крсташки путописци разним, сличним именима (КаВте1, Кађпе^ КауапеПа и др.); то је средњевечно Равно на реци Равану (дан. Раваница), доцнија Морава Хисар или Морава - паланка, Ћуприја. Јиречек наводи рускога мајора Грамберга, који је римске развалине у околини Ћуприје видео још и 1808. године. — У дневнику се даље наводе села: ВоИтап или ВоИћап (Бован), куда тече Моравица, а пред Белицом у софијском пољу, помиње се село СаНеИп (Калотин). На повратку из Цариграда помиње се село Јеленица (Јелашнпца) у близини Ниша. /"* /^/ v-: д''

Године 1573. одаслао је цар Макеимилијан II. у Цариград сталнога посланика Давида Унгнада на место Римово. Будући протестант, нови посланик је повео са собом протестантскога духовника Степана Герлаха, Немца из Виртемберга, одлична зналца хуманистичких, ~ философских и теолошких наука. Герлах је марљиво водио дневник на путу у Цариград и натраг и за све време својег бављења у Цариграду и дневник његов обухвата доба од 1573—1578. године. 0 том путопису Герлахову, који је тек 1674. године штампан на немачком, расправља Матковић, а пре њега су исти путопис разматрали, употребљујући податке који се односе на Србију 3 ) и Бугарску 4 ), Ч. Мијатовић и К. Јиречек. У целини узети Герлахови топограФски описи су површни, јер путописац не беше томе послу вичан; верске прилике, црква, божја служба и свештенство, главни су предмет његова путописа. На Путу од Будима до Београда путонис помиње најпре варошицу КаКгептагк, познати Кеви или Рацкеви на левом рукаву Дунава ирема острву Чепелу. Говори о Србима (Рацима), које је први пут видео у Коморану, где имају цркву и гробље. За тим се помињу места Папис, дан. Пакс, Толна, Баја, Вересморд (дан. Вереш Март), Карловце, Сланкамен, Тител и Земун. Београд је, више Герлах, што се кућа и вртова тиче, лепши од Будима, јер је турски цар дао направити лепе камене зграде и улице калдрмисати; најлепше дућане имају Дубровчани из Далмације. Становници су : Турци, Јевреји, Срби и Дубровчани; потоњи као паписти имају Фратра за свештеника. Изван града и у њему има уз куће лепих вртова, неколико лепих камених каравансераја 5 ), од којих су четири од камена и опека у облику квадрата саграђени и оловом покривени, а у средини је лепо калдрмисано двориште. Ове куће су на два ката. Највећа је од свих зграда Мехмед-паше, недалеко од дубровачких дућана. Има леп дуг безестан, а с обе стране су дућани за свакојаке трговине. Има дугу и широку улицу, у којој су свакојаке занатлије: кројачи, столари, ножари, сукнари (абаџије) и т. д. Осим ових неколико београдских кућа, остале су кукавне колебе на један кат. Идући за Герлаховим путописом од Цариграда Београду, навешћемо ова места, која се у њему помињу: Роп1;е рксо1о и Роп1е §гап(1е (дан. Кучук и Бујук Чекмеџе), РИаИв и Копоппо (дан. Војас1об и Кумбургас), 8е1уђпа или 8е1ут1та ГдаЗк Силиврп), КопокН (дан. Киппклу у долини